Arhuska konvencija

 

Konvencija Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravnu zaštitu u pitanjima koja se tiču životne sredine usvojena je 25. juna 1998. u danskom gradu Arhus (Århus) na Četvrtoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“. Stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine.

Cilj Arhuske konvencije je da ojača ulogu građana i organizacija civilnog društva u pitanjima koja se tiču životne sredine. Utemeljena je na principima participativne demokratije.

Arhuska konvencija definiše niz prava pojedinaca i organizacija civilnog društva u vezi sa životnom sredinom. Strane potpisnice su dužne da zakonodavno obezbijede da državni organi, na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou, doprinesu ostvarenju tih prava. Arhuska konvencija obezbjeđuje:

Dostupnost informacija o životnoj sredini:

• Pravo građana na informacije o životnoj sredini koje se nalaze u posjedu državnih organa;

Učešće javnosti u donošenju odluka od značaja za životnu sredinu:

• Pravo građana da učestvuju u izradi planova, programa, politike i zakonodavstva koji mogu uticati na životnu sredinu;

Pravnu zaštitu:

• Pravo građana na prigovor u slučaju da su im prava u vezi s pristupom informacijama ili javnim učešćem povrijeđena.

Protokol o registrima ispuštanja i transfera zagađenja (PRTRs) koji prati Konvenciju usvojen je na Petoj ministarskoj konvenciji „Životna sredina za Evropu“ u Kijevu, u Ukrajini, u maju 2003, a stupio je na snagu u oktobru 2009. godine. Njegov cilj je unapređenje pristupa javnosti informacijama uspostavljanjem usaglašenih registara ispuštanja i transfera zagađenja širom zemlje. Ti registri predstavljaju popis zagađenja sa industrijskih lokacija i drugih izvora.

NVO Natura realizuje projekat ”Jačanje mreže Arhus centara u Crnoj Gori” koji je podržan kroz program „OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE“ koji sprovode Centar za građansko obrazovanje (CGO), Friedrich-Ebert-Stiftung (FES), Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) i Politikon mreža. Projekat finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.