26. april – Dan drveća
Piše: Jelena Kumović
Ako pratimo prirodu kao vođu, nikada nećemo zalutati.
Ciceron
„Arbor day” je praznik nastao u malom Španskom selu Mondonedo još davne 1594. godine. Ovaj praznik održava se u mnogim zemljama i obeležava dan kada treba da podstičemo jedni druge na sadnju drveća. Prvi moderan Dan drveća održan je takođe u Španskom selu pod nazivom Vilanueva de la Siera, a potom su ga počevši od Amerike, a zatim Australije, usvojile i gotovo sve svetske države. Prvi Dan sadnje drveća u Americi održan je 10. aprila 1872. godine i tada je zasađeno neverovatnih 1.000.000 drveta!
Kratkim osvrtom na prirodu i ulogu drveta, mogu vam veoma lako približiti veličinu i značaj ovog praznika. Drveće, pre svega kao kreator naše atmosfere i kiseonika, čini nezamenjiv i neprocenjiv deo našeg života. Upija radijaciju, zadržava i čuva vodu u tlu, pruža nam neophodne nutrijente sadržane u plodovima, a i hladovinu i tišinu kao najbolji lek za današnje bolesti tuge, nastale sistematičnim udaljavanjem od prirode i svega prirodnog u nama. Napomenula bih još u svetlu trenutnih dešavanja u Nacionalnom parku Tara, značaj drveća u sprečavanju odrona tla i erozije. Možemo i treba da se osvrnemo na ljudsku nezasitost i etičku degradiranost koja je uzrokovala ovaj incident, a da nije bilo drveća da se odupre odronu, isti bi se završio još tragičnijom smrću žitelja okoline. Dakle imamo dva veoma opipljiva primera u tekstu, koja nam pokazuju kako naša namera i svest utiču na život u globalnom smislu. Iz tog razloga, praznik sadnje drveća ne leči samo planetu, već i nas same. Uvidevši značaj i neophodnost ozelenjavanja, John Rosenow je 1972. osnovao fondaciju pod nazivom „ArborDay Foundation”. Ova fondacija na svom sajtu nudi mogućnost edukacije, volontiranja, kao i poručivanja biljaka i uputstva kako da se o njima brinete. Možete takođe postati i njihov član. Članarina iznosi svega 10 američkih dolara i kao novi član dobijate jedan od tri ponuđena poklona, po vašem izboru.
Suštinska namera fondacije jeste da kroz svoju aktivnost podstakne i inspiriše ljude na sadnju drveća kao vitalnog člana naše svakodnevnice. Da su u svojim namerama uspešni i odlučni, pokazuje i njihov višegodišnji projekat čiji je cilj da do 2022. godine u Americi bude posađeno 100 miliona drveća u šumama i naseljima i da na kraju ovog projekta 5 miliona ljudi bude samoinicijativno aktivno kada je sađenje drveća u pitanju.
Čini se da je u našoj državi u ovom trenutku pitanje očuvanja prirode i svesti o biološkom značaju drveća potpuno napustilo listu prioriteta. Rekla bih da je trenutno jedno posađeno drvo jednako herojskom činu, a jedna osvešćena osoba značajna koliko i sam život. Kod nas se ovaj praznik proslavlja 21. marta, no mi ćemo se našom aktivnošću, uz pomoć svih vas koji nas pratite i podržavate, truditi da svaki dan bude dan sadnje. Svaki momenat je neprocenjiv, a mogućnost ovog jeste da za početak svako od vas baci pogled na svoje dvorište ili park, nabaci malu ideju osobi do sebe, i u prijatnom društvu sa zemljom među prstima, načini prvi korak ka boljoj planeti, ka boljem sebi, ka boljem sutra.
O lepoti ovog čina i kao njegovoj posledici – rađanju života, čini se da se najviše priča tišinom i vazduhom ispunjenim plućima. Međutim, ja ću se osvrnuti na ono najneophodnije u celoj priči za šta su reči ključne, a to je rađanje još nečega podjednako lepog i neprocenjivog – poverenja u čoveka! Čini se da kroz ovakva dela zaista pokazujemo da smo vredni naše svesti i razuma, kao i prirode koja nam ih je podarila. Od svih benefita koje ovaj plemeniti čin nudi, izdvojila bih onaj po meni ključni, a to je povratak poverenja i empatije ka samom sebi.
Nadam se da ovo čitate u udobnosti svoga doma, u intimi svojih misli, i sa lakoćom u donošenju novih i boljih odluka. Ja sada odlazim da učinim šta je do mene, a do sledećeg teksta, budite mi malo stariji, mnogo srećniji, i za makar jednu klicu bogatiji! Dišite duboko, pozdrav!