Kada zujanje utihne
CCD ili kada zujanje utihne
Piše: Sreten Filipović
(19.01.2018.)
Kada sam bio mlađi, jedna od pčela iz košnice mog oca ubola me je ispod donje usne. Usna je otekla i nakratko utrnula. Pčela je uginula.
Nažalost, anatomija pčele takva je da kada ovaj insekt jednom iskoristi svoju nazubljenu žaoku, ona u najvećem broju slučajeva ostaje zakačena za kožu ubodenog i biva bukvalno iščupana iz tela pčele. Nakon toga, pčela vrlo brzo ugine.
Skoro sigurno najkorisniji insekt za čoveka, ujedno je i jedno od najkrhkijih bića na planeti, a preti mu mnogo opasnosti. Najveća opasnost po pčele, nije njihova krhka građa, već jedan, i dalje misteriozni, fenomen izumiranja čitavih kolonija pod nazivom CCD sindrom (eng. Colony collapse disorder).
CCD sindrom predstavlja nestanak većine pčela radilica jedne kolonije, koje tako ostavljaju maticu i podmladak same u roju osuđenom na iščeznuće. Dakle, proces se odigrava u suprotnosti od „normalnog“ i proučenog razloga izumiranja pčelinjih kolonija, situacije kada matica ugine prva, a ostatak roja zbog nemogućnosti stvaranja podmlatka postepeno izumre.
Sindrom je najpre primećen u SAD, a zatim i u evropskim zemljama poput Nemačke, Švajcarske, Italije, Španije i Grčke. Nažalost, 2016. godine primećen je i u Srbiji.
Ovaj sindrom opažan je od davnina, ali ono što zabrinjava pčelare i naučnike širom sveta jeste to da je u poslednjim decenijama primećen strahovit porast izumrlih kolonija čiji je uzrok bio CCD sindrom. Tako je u periodu od 2007. do 2013. godine gubitak košnica udvostručen u odnosu na prethodne periode, uglavnom zahvaljujući ovoj misterioznoj pojavi.
U naučnim krugovima do današnjeg dana nije postignut konsenzus o tome šta tačno izaziva CCD sindrom. Spekuliše se da ni ne postoji jedan uzročnik, već da se pre radi o kombinaciji već poznatih opasnosti i izazivača uginuća pčela.
Na prvom mestu nalaze se pesticidi. Hemikalije koje se nalaze u sredstvima za zaštitu bilja često dolaze u organizam oprašivača kao što su pčele. Mnoge od njih mogu da izazovu dezorijentaciju, oslabljeni imuni sistem i na kraju samo uginuće jedinke. Od posebnog značaja pominju se pesticidi neonikotinoidi čiji se period ekspanzije upotrebe u Sjedinjenim Američkim Državama poklopio sa periodom povećanog iščeznuća kolonija pčela. Međutim, čak i posle delimične zabrane korišćenja neonikotinoida u pojedinim evropskim zemljama, nije primećen značajan pad pojave CCD sindroma.
Drugi veliki uzročnici uginuća pčela jesu paraziti i virusi. Najpoznatiji pčelin parazit jeste grinja vrlo prikladnog naziva, Varroa destructor, inače izazivač bolesti varoze. Zaražene kolonije takođe imaju oslabljen imuni sistem i skraćen životni vek. Iako se smatra za jednog od izazivača CCD, ovaj parazit nije pronađen u svakoj uništenoj koloniji koja je ispitivana.
Migratorno pčelarenje predstavlja još jedan od problema sa kojima se pčele susreću. Ovim načinom gazdovanja doprinosi se širenju zaraza među različitim populacijama pčela iz razloga što radilice češće dolaze u kontakt sa radilicama udaljenih oblasti.
Do gubitka genetičkog diverziteta pčela dolazi industrijskim uzgajanjem komercijalnih sorti. Tako često dobijamo situaciju da se veštačkom selekcijom dobijaju pčele koje proizvode više meda, ali za posledicu imaju oslabljen imuni sistem i podložnije su zarazama parazita i virusa. Pojave CCD učestalije su u zonama gde se praktikuje ovakav industrijski tip gazdovanja.
Novija praksa u pčelarenju jeste zimska prihrana visokofruktoznim kukuruznim sirupom, koji se dovodi u korelaciju sa neuhranjenošću pčela. Iako je ova vrsta prihrane visokoenergetska, mnogi istraživači tvrde da nije dobro koristiti monokulturnu ishranu, pogotovu ako i tokom prolećnih i letnjih meseci pčelari praktikuju ispašu samo jednom vrstom cveta.
Najnovije pretpostavke o mogućem izazivaču CCD sve više pominju i elektromagnetno zračenje. Iako je potrebno još istraživanja o uticaju ovog zračenja, za sada se pouzdano zna da izvesne frekvencije elektromagnetnih talasa mogu da izazovu dezorijentisanost pčela radilica.
Dobre vesti jesu da, iako izazivač CCD sindroma nije sa sigurnošću prepoznat, delovanje na moguće izazivače u 2016. i 2017. godini, dovelo je do izvesnog smanjenja trenda izumiranja u odnosu na prethodne godine. Nadajmo se da će se ovo nastaviti i u narednim godinama i da će budućnost pčela izgledati bar malo svetlije nego danas.
Tako, ako vas nekada ubode pčela, nemojte joj zameriti i setite se sa kakvim problemima se ovo najkorisnije stvorenje danas suočava.