Zašto Švedska uvozi otpad?
Piše: Emilija Gnjatović
Samo 1% otpada u Švedskoj završava na deponijama, oko 47% se reciklira, a ostatak završava u, takzvanom, waste-to-energy programu.
Šta je waste-to-energy program?
Ostatak otpada koji se ne može reciklirati, kao što su na primer neke vrste metala i neki deo poljoprivrednog otpada, spaljuje se i pretvara u električnu energiju.
Kako?
Otpad koji se ne može dalje obrađivati i reciklirati transportuje se u fabriku gde se ubacuje u specijalne pećnice i tamo se spaljuje. Pri tom procesu se izdvajaju velike količine pare koje okreću turbine i time se mehanički rad konvertuje u električnu energiju za elektrane koje snabdevaju stanovništvo.
Ali, na kraju ostaje i onaj otpad koji ne sagoreva kao što su porcelan i keramika. Takav otpad se melje i dodaje smesi za asfalt i služi za pravljenje i popravku puteva. Emisija ugljen-dioksida u atmosferu je čak dva puta manja od granice dozvoljene količine.
Švedska je poslednjih godina veoma dobro usavršila ovaj program, da je u Švedskoj ponestalo otpada. Iz tog razloga počeli su uvoziti otpad iz drugih evropskih zemalja, a najviše iz Ujedinjenog Kranjevstva. Izvoz otpada drugim zemljama odgovara zato što su takse na deponiju jako velike, izvoz otpada im je isplativiji i čak profitibilan.
Tako da Šveđani time što uvoze otpad, sebi stvaraju i električnu energiju.
Reciklaža u Švedskoj nije toliko zastupljena kao ovaj program, ali polako idu ka tome da otpadni materijal više recikliraju nego da ga spaljuju. Dok, na primer, u Italiji, u nekim regijama, efikasnost reciklaže dostiže i 80%.
Zanimljiva činjenica je da u Švedskoj postoji tržni centar koji prodaje reciklirane stvari, kao što su nameštaj, kompjuteri, posuđe i ostalo. Šveđani tu donose stavri koje više ne koriste ili nisu ispravne, a onda se to reciklira i pravi nešto novo ili ako je ispravno prodaje kao polovno.
Sve više zemalja sveta podstiče ovaj program, jer se praktično dobija besplatna električna energija. Svakako da postoje opet emisije ugljen-dioksida u atmosferu, ali to nisu količine koje prelaze dozvoljenu granicu, i samim tim ovaj program predstavlja konkurenciju ostalim elektranama koje koriste fosilna goriva.