Naučnici su otkrili ogroman podzemni ekosistem sa milijardama mikroorganizama, dvostruko veći od svetskih okeana

Tekst: Ivana Nikolić

Izgleda da je Zemlja daleko više “živa” nego što smo to mogli da naslutimo. Ovo dokazuju i tzv. deep life studije, koje proučavaju dubinu Zemlje i njen sastav.

Tako se u najnovijoj studiji međunarodnog tima naučnika iz projekta Deep Carbon Observatory tvrdi da – bez obzira na ekstremnu temperaturu, mrak, jak pritisak i ograničene resurse – podzemnu biosferu čini između 15 i 23 milijarde tona mikroorganizama.

Istraživači koji su predstavili rezultate studije sredinom decembra na redovnom godišnjem sastanku Američke geofizičke unije kažu da raznolikost vrsta podzemlja može da se poredi sa Amazonom ili Galapagosom, ali, za razliku od tih mesta, njeni podpovršinski delovi tek treba da se istraže.

„To je kao da ste pronašli jedan čitav rezervoar života na Zemlji“, kaže Karen Lojd sa Univerziteta u Tenesiju, u Noksvilu.

„Mi stalno otkrivamo nove vrste života. Mnogo je više života unutar Zemlje nego što je na njenoj površini“, dodaje profesorka.

Lojd je samo jedna od hiljadu naučnika iz čak 52 zemlje sveta, koji se bave disciplinama od geologije i mikrobiologije do hemije i fizike i koji na ovom projektu rade gotovo čitavu jednu deceniju.

Tim istraživača uzimao je uzorke iz bušotina dubokih preko pet kilometara, kao i iz podvodnih bušotina kako bi konstruisao modele ekosistema i procenio koliko ugljenika organskog porekla ima u unutrašnjosti Zemlje. Rezultati govore da se 70 odsto Zemljinih bakterija i arheja nalazi ispod njene površine.

Međunarodni tim istraživača tvrdi da je uspeo da dođe do ovih otkrića zahvaljujući razvoju tehnologije i instrumenata koje koriste, a to su bušilice koje prodiru duboko ispod Zemljine kore i usavršeni mikroskopi zahvaljujući kojima se život veoma brzo otkriva.

Pronađeni su i organizmi na 2,5 kilometara ispod površine za koje je ustanovljeno da se tu nalaze milionima godina – i da uopšte ne zavise od Sunčeve energije. Umesto toga, metanogene arheje su pronašle način da stvaraju metan, koji koriste kako bi zamenile ili popravile određene delove tela.

„Najčudnija stvar za mene je da neki organizmi mogu postojati milenijumima. Oni su metabolički aktivni, ali su u zastoju, sa manje energije nego što smo mislili da je potrebno da bi se održao život“, kaže Lojd.

Podzemne biosfere su uslovljene geologijom i geografijom, a njihova ukupna zapremina je, procenjuje se, veća od dve milijarde kubnih kilometara – i očekuje se da će se u budućnosti povećavati.

Naučnici pokušavaju da ustanove granicu preko koje nema života – ali ispostavlja se da, što dublje kopaju, više života pronalaze. Trenutni maksimum je 122 stepena, ali se veruje da će rekord biti oboren novim istraživanjima i sve preciznijim i sofisticiranijim instrumentima.

U međuvremenu, misterije ostaju: da li život nastaje iz dubina Zemlje ili na površini i šta sve to može da nam otkrije o koevoluciji planete koju nastanjujemo?