U okviru projekta ”Radne obuke i zapošljavanje lica sa invaliditetom u Kolašinu ”, koji je podržan od strane Zavoda za zapošljavanje kroz grant šeme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom održana je radionica za pisanje projekata.
Zainteresovana lica sa invaliditetom su upoznata sa načinima kako da napišu kvalitetan predlog projekta, koje su im mogućnosti za finansiranje dostupne, kao i o tome šta zapravo znači rad u nevladinoj organizaciji a sve u cilju da ih i na ovaj način dodatno motivišemo za zapošljavanje i unaprijeđenje svojih ličnih i profesionalnih vještina.
Prva Konferencija UN o životnoj sredini održana u Stokholmu 1972. godine bila je zamajac koji je pokrenuo društvo na globalnom nivou da deluje u pravcu menjanja svesti o stanju u životnoj sredini, o načinu korišćenja resursa, zagađivanju i njegovim posledicama i potrebi da se spreči dalje degradiranje životne sredine. Na ovoj konferenciji je usvojena deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o zaštiti životne sredine. Tri godine kasnije, od 13. do 22. oktobra, Beograd je u okviru programa Ujedinjenih nacija ugostio predstavnike sedamdesetak država na Međunarodnom seminaru o obrazovanju o zaštiti životne sredine. Kao rezultat ovog seminara objavljena je „Beogradska povelja“, dokument koji postavlja ciljeve i osnovne smernice programa obrazovanja o životnoj sredini na globalnom nivou.
Ovaj događaj je izazvao velika očekivanja u svetu, međutim tek osamdesetih godina, kada se Amerika uključila osetio se pomak. Usledile su brojne inicijative, direktive i međunarodni ugovori kojima se pitanje zaštite životne sredine stavlja u obavezujuće okvire. Osim toga, kontinuirano raste svest i zabrinutost za stanje u životnoj sredini. Ljudi su osetili potrebu da budu informisani, svesni i obrazovani po ovom pitanju. Počele su se sprovoditi razne akcije širom sveta koje doprinose smanjenju zagađenja, uštedi energije i čuvanju resursa.
Na inicijativu Ujedinjenih nacija, nakon beogradskog Seminara, uspostavljen je 26. januar kao Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. Cilj obeležavanja ovog datuma je ukazivanje na ekološke probleme na svim nivoima i poziv građanima i vladama da zajedno rade na podizanju svesti o potrebi očuvanja i zaštite životne sredine.
Šta podrazumeva obrazovanje o zaštiti životne sredine? Ono podrazumeva poznavanje prirodnih i društvenih nauka potrebnih za razumevanje i rešavanje ekoloških izazova, ali i formiranje novog sistema vrednosti čoveka u odnosu na prirodu i okruženje, zasnovanog na redefinisanim moralnim principima.
Glavni cilj ekološkog obrazovanja je naučiti ljude da u interesu svog opstanka moraju poštovati zakone i zahteve prirode, a ona će im bogato uzvratiti. Ne budemo li počeli da poštujemo te zahteve i ne samo poštujemo, nego stavljamo ispred profita, bićemo na velikom gubitku. Važno je biti svestan ekološke štete koju je pretrpela naša planeta, ali još je važnije shvatiti da je promena moguća. Neophodno je naučiti svakog čoveka da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu, i da taj uticaj najčešće nije mali koliko oni misle.
Obrazovanje o zaštiti životne sredine propagira svest, znanje, vrednosti, stavove i veštine u svakom pojedincu. Uči ga da poštuje okolinu kroz saradnju u rešavanju ekoloških problema na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da razmišlja o predstavljanju i rešavanju ekoloških problema sa kojima se susreće u svom okruženju, ali i da bude svestan problema koji se javljaju u udaljenim mestima i da razume da su to i njegovi problemi zbog povezanosti svih sistema na Zemlji.
Ekološko obrazovanje se oslanja na kritičko mišljenje, konstruktivno i kreativno rešavanje problema i efikasno donošenje odluka i uči nas da problemima pristupimo sa više različitih strana da bi sagledali širu sliku.
Potrebno je uskladiti sve interakcije između čoveka i životne sredine sa principima održivog razvoja što će omogućiti da danas imamo kvalitetan život u prirodnom okruženju, ali i da se takvo okruženje sačuva za buduće generacije. Iako mi ne znamo kakve će biti potrebe budućih generacija, jer će već deca koja se danas rađaju odrastati u svetu veoma drugačijem od onog u kome mi danas živimo, znamo da će nedostatak resursa i zagađenje značajno uticati na njihove mogućnosti.
U Povelji se naglašava da je čovek tvorac svog okruženja u šta ulaže svoje intelektualne, moralne, društvene i duhovne snage. U dugoj evoluciji ljudske rase na ovoj planeti, zahvaljujući ubrzanom razvoju nauke stvorene su razne prednosti kojima je čovek unapredio svoje postojanje, ali u slučajevima pogrešnog ili nemarnog postupanja napravljena je ogromna šteta kako samom čoveku tako i njegovom okruženju. Već sada vidimo da su se umnožili dokazi o štetama koje je čovek napravio prirodi u mnogim delovima planete: postoji opasan nivo zagađenja vazduha, vode, zemljišta što je uticalo i na živa bića i narušilo ekološku ravnotežu, dovelo do iscrpljivanja resursa i ozbiljnih štetnih uticaja na fizičko, mentalno i socijalno stanje čoveka.
Povelja dalje kaže da su ljudi pogon društvenog napretka, stvaraju društveno bogatstvo, razvijaju nauku i tehnologiju i stalno transformišu životnu sredinu. Dostigli smo trenutak u istoriji kada moramo oblikovati naše akcije širom sveta, tako da one nemaju negativni uticaj na okolinu. Neznanje i ravnodušnost može izazvati ogromnu i nepopravljivu štetu životnoj sredini od koje zavise naši životi i dobrobit. Nasuprot tome, sa malo većim znanjem i mudrijim akcijama možemo postići za sebe i svoje potomstvo bolji život u zdravom i lepom okruženju.
Jedan od načina da učite o zaštiti životne sredine je upravo praćenje EkoBloga, gde se, kao što možete videti, grupa entuzijasta trudi da vam približi najrazličitije teme iz ove oblasti.
http://nvonatura.me/wp-content/uploads/2020/01/Picture2-13.png560600Mikan Medenicahttp://nvonatura.me/wp-content/uploads/2018/03/logo-natura-OK2.pngMikan Medenica2020-01-26 17:09:232020-01-26 17:09:2326. januar – Svjetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine
Šta je to zelena ekonomija i kako ona može pomoći razvoju sjevera Crne Gore? Koliko u Crnoj Gori razmišljamo o održivom razvoju? Na koji se način odnosimo prema prirodnim resursima i okolini u kojoj živimo? Šta ostavljamo generacijama koje dolaze?
Samo neka od pitanja na koje smo pokušali odgovoriti proteklog dana na seminaru čija je tema bila zelena ekonomija i zeleno preduzetništvo. Namjera nam je bila da prije svega mladim ljudima iz Rožaja i Kolašina koji svoju budućnost vide u ovim malim gradovima a ne negdje drugo pokažemo i da je pametnim korišćenjem prirodnih bogatstava moguće napraviti uspješan a opet društveno i ekološki odgovoran biznis. Poštovanjem prirode i njenih zakona i uzimanjem onoga koliko nam je zaista potrebno stvaramo preduslove za održivi razvoj naših zajednica a isto tako otvaramo nove zanimljive mogućnosti za mlade ljude da žive i rade u svojim opštinama.
Jedno veliko hvala mladima iz Rožaja i Kolašina koji su učestvovali na seminaru od kojih smo imali priliku da dosta toga čujemo a takođe i mi naučimo od njih.
‘’ Zeleno preduzetništvo za održivi razvoj na sjeveru Crne Gore (Green entrepreneurs for sustainable development in Northern Montenegro)’’ je projekat koji zajedno realizuju NVO Natura i Gradjanska inicijativa mladih a podržan je od strane Ambasade SAD u Crnoj Gori U.S. Embassy Podgorica, koja i na ovaj način želi da doprinese razvoju lokalnih zajednica na sjeveru Crne Gore.
http://nvonatura.me/wp-content/uploads/2019/12/81717680_2967947513216040_6410734740822818816_o.jpg720960Mikan Medenicahttp://nvonatura.me/wp-content/uploads/2018/03/logo-natura-OK2.pngMikan Medenica2019-12-29 13:24:062019-12-29 13:24:06Zeleno preduzetništvo za održivi razvoj na sjeveru Crne Gore
U okviru projekta ”Ljekovito bilje – darovi crnogorskih planina” podržanog od strane Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, danas je na Ski centru Kolašin održan radni sastanak uzgajivača i prerađivača ljekovitog bilja sa predstavnicima lokalnih turističkih organizacija sa sjevera Crne Gore. Osnovni cilj ovog sastanka je dalje jačanje saradnje i koordinacije zajedničkih aktivnosti lokalnih proizvođača ljekovitog bilja i turističkog sektora sa sjevera Crne Gore i u tom smislu značajnija promocija domaćeg ljekovitog bilja turistima. Na sastanku, učesnicima je predstavljen i predlog vizuelnog identiteta programa ”Ljekovito bilje – darovi crnogorskih planina” koji će na jedan novi i savremen način predstaviti ovaj značajan prirodni resurs ovog dijela Crne Gore a sa druge strane i marketinški objediniti veliki broj uzgajivača i prerađivača ljekovitog bilja i pomoći im da značajnije budu prisutni na tržištu.
U okviru projekta ”Radne obuke i zapošljavanje lica sa invaliditetom u Kolašinu ”, koji je podržan od strane Zavoda za zapošljavanje kroz grant šeme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, sedam osoba sa invaliditetom iz Kolašina je počelo da pohađa časove engleskog jezika.
Po završetku kursa engleskog jezika za sedam lica sa invaliditetom biće organizovan kurs računara.
http://nvonatura.me/wp-content/uploads/2019/12/books.jpg10001500Mikan Medenicahttp://nvonatura.me/wp-content/uploads/2018/03/logo-natura-OK2.pngMikan Medenica2019-12-13 10:56:592019-12-13 10:56:59Kurs engleskog jezika
Klimatske promene — to je termin koji ste sigurno čuli mnogo puta u poslednjih nekoliko godina.
Velike vrućine, ekstremno jaki pljuskovi, suše, smanjeni prinosi u poljoprivredi… sve ove stvari povezuju se sa porastom temperature na našoj planeti i izazivaju veliku pažnju javnosti. Naučnici nas upozoravaju da bi uslovi na Zemlji mogli drastično da se promene već do kraja ovog veka ukoliko ne prestanemo da spaljujemo fosilna goriva, deca širom sveta protestuju zbog brige za svoju budućnost, dok političari sve vreme obećavaju oštre mere koje nikako da počnu u potpunosti da se sprovode.
Ali šta tačno mislimo kada kažemo klimatske promene? U ovom i povezanim tekstovima pokušaćemo da vas bliže upoznamo sa tim pojmom i time kakve nas sve posledice očekuju u budućnosti.
Ko je kriv?
Prva stvar koju bi trebalo napomomenuti jeste da se kada se govori o klimatskim promenama ne misli na prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja koje je opisao naš poznati naučnik Milutin Milanković, već na promene koje su izazvane ljudskom aktivnošću.
Jedna od odlika koja je čoveka izdvojila od životinja jeste sposobnost da ukroti sile prirode i njihovu energiju iskoristi za sopstvene potrebe. Voda i vetar pokreću mlinove vekovima, dok sagorevanje drveta oslobađa toplotu koja služi za grejanje i termičku obradu hrane, ipak to je bio samo početak i korišćenje tek manjeg dela energetskog potencijala koji je bio na raspolaganju. Fosilna goriva ležala su svuda oko nas čekajući da nađemo efikasan način da ih iskoristimo, a to se konačno dogodilo pronalaskom parne mašine koji je označio početak industrijske revolucije.
Gotovo sav napredak naše civilizacije u poslednjih dve stotine godina napajan je energijom koju smo dobili iz fosilnih goriva, ali to nije došlo bez cene. Dugogodišnja proizvodnja i sagorevanje uglja, naftnih derivata i prirodnog gasa doveli su do povećanja koncetracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi i to će imati dugoročne posledice po klimu naše planete.
Kakve posledice?
Ideja da ljudske aktivnosti utiču na klimu nije nova, tom temom još krajem 19. veka bavio se Svante Arenius koji je objavio rad pod nazivom „Efekti ugljene kiseline u vazduhu na temperaturu na tlu“, dok je 1938. godine Gaj Kalendar predstavio svoj rad „Veštačka proizvodnja ugljen-dioksida i njegov uticaj na klimu“. Od tada je prošlo mnogo vremena i tehnološki napredak i godine istraživanja u velikoj meri unapredili su naše shvatanje ovog problema i mogućih posledica.
Glavna posledica klimatskih promena je povećanje temperature na Zemljinoj površini koje je zabeleženo od druge polovine 19. veka, zbog toga je u javnosti dugo bio popularan termin globalno zagrevanje. Međuitim, vremenom je postalo jasno da će promena temperature na našoj planeti izazvati i brojne druge posledice poput:
U poslednjem izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene(IPCC) se zaključuje da je zagrevanje klimatskog sistema neosporno, i da su mnoge od promena primećenih od pedesetih godina dvadesetog veka nezabeležene decenijama ili čak milenijumima. Kao i da se sa velikom sigurnošću može tvrditi da su antropogeno povećanje koncetracije gasova staklene bašte u atmosferi i drugi ljudski uticaji na klimu dominantan uzrok zabeleženog povećanja prosečne globalne površinske temperature od početka industrijske revolucije koje iznosi oko 1,01 °C .
http://nvonatura.me/wp-content/uploads/2019/11/climate.jpg582740Mikan Medenicahttp://nvonatura.me/wp-content/uploads/2018/03/logo-natura-OK2.pngMikan Medenica2019-11-04 12:09:252019-11-04 12:09:254. novembar – Svjetski dan klimatskih promjena
U okviru projekta ”Radne obuke i zapošljavanje lica sa invaliditetom u Kolašinu ”, koji je podržan od strane Zavoda za zapošljavanje kroz grant šeme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, pet osoba sa invaliditetom je započelo radnu obuku kod izabranih poslodavaca.
Nakon radne obuke ovih pet lica će biti zapošljeno kod poslodavaca na period od 6 mjeseci.
Tokom realizacije prethodnog projekta koji je 2018. godine bio podržan od strane Zavoda za zapošljavanje kroz grant šeme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom, šest osoba sa invaliditetom iz Kolašina je uspješno završila obuku i 6 mjeseci radnog angažmana, a čak njih pet je nastavilo da radi kod poslodavaca i nakon što je projekat formalno završen.
Cilj projekta je da se što više angažovanih lica tokom realizacije projekta nastavi sa radnim angažmanom i po završetku ovog projekta.
http://nvonatura.me/wp-content/uploads/2019/11/Partisans_Monument_in_Kolašin.jpg9601280Mikan Medenicahttp://nvonatura.me/wp-content/uploads/2018/03/logo-natura-OK2.pngMikan Medenica2019-11-01 10:19:252019-11-01 10:19:25Počela radna obuka za pet lica sa invaliditetom
Slatko ili kiselo, crveno, zeleno ili žuto volimo ih opet! Danas je Svjetski dan jabuka i prava je prilika saznati više o njima.
Jabuka je vrsta drvenaste biljke roda (Rosaceae). Jabuka je listopadno drvo i plod joj dozrijeva u kasno ljeto i u jesen. Postoji preko 7500 sorti jabuka. Domaća jabuka izrađena je u središnjim dijelovima Azije, a neke od njenih srodnih vrsta još uvijek se mogu naći u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i nekim dijelovima Kine. Najraniji podaci o uzgoju jabuka govore da je jabuka vjerojatno uzgajana u čitavom Perzijskom carstvu (500. godine prije Krista).
Osim što su ukusne i jeftinije od drugog voća, jabuke su vrlo korisna hrana. Bogata je vitaminima C, A, E i sadrži vitamin B kompleks.
Globalna proizvodnja jabuka za 2017. bila je čak 83,1 tona. U svijetu kontinentalne proizvodnje voća jabuke zauzimaju prvo mjesto, zbog čega ih se obično naziva kraljica voća.
Dana 21. listopada 1990. dan jabuke prvi je put proslavljen u Velikoj Britaniji. I danas se u Velikoj Britaniji slavi većina događanja i događaja, ali s vremenom su mnoge škole, restorani i organizacije širom svijeta prihvatile tradiciju obilježavanja Jabučnog dana, što predstavlja važnost jabuka u ljudskom zdravlju i prehrani.
Tijekom ovog Svjetskog dana seljani i mještani organiziraju velika okupljanja, a sudionici se kreću u rasponu od djece do starijih osoba, tako da je to također velika zabava i druženje. Naravno, organiziraju se razni štandovi i predavanja o jabukama, kako o samom uzgoju, tako i o jabuci kao hrani. Cilj Apple Day-a je voditi i podsjećati nas na raznolikost sorti, krajolike koji krase jabuke, ekologiju, kulturu hrane i podižu svijest o podrijetlu i putovima hrane. Promoviraju se i mali proizvođači i voćari koji teže organskoj proizvodnji. U Srbiji se na današnji dan uglavnom održavaju radionice i predavanja u školama, ekološkim organizacijama, neki prodavači mogu čak spustiti cijene na tržnicama, a negdje u srpskim selima u čast se peče rakija od jabuka.
Neke od naših najpoznatijih sorti jabuka su Budimachka, Torta, Schutovka, Chacha Late i Petrovac, a neke od svjetskih sorti su Grenny Smith, Jonathan, Idared i Golden taste.
Zanimljive činjenice:
Prema nekim vjerskim tradicijama i vjerovanjima, jabuka je zabranjeno voće.
Mnoge bajke spominju jabuke poput Snjeguljice i sedam patuljaka i Zlatne jabuke i devet paunova.
U nordijskoj mitologiji božica Iduna bila je simbol jabuke i mladosti.
Jabučni simbol je ugrižena jabuka.
U modernoj povijesti jabuka je simbol zdravlja i vitalnosti.
Stablo jabuke može živjeti preko 100 godina.
Oko 30 jabuka dovoljno je da napravite oko 4 litre jabukovače.
Da nije jabuka, Newton ne bi bio toliko popularan. ”
I kako slavimo Appleov dan? Mi možemo podržati male i lokalne proizvođače ili kupiti od susjeda. Posadite stablo. Okupite društvo ili obitelj i napravite kandirane jabuke, svi ih vole! Imate li viška jabuka? Napravite sok od pita i jabuka ili jabukovače i proslavite ovaj dan kako dolazi!
http://nvonatura.me/wp-content/uploads/2019/10/Apple.jpg500667Mikan Medenicahttp://nvonatura.me/wp-content/uploads/2018/03/logo-natura-OK2.pngMikan Medenica2019-10-21 11:18:052019-10-21 11:19:0921. oktobar - Svjetski dan jabuke
Do sada smo naglašavali značaj određenih grupa životinja: divljih životinja, morskih kornjača, nosoroga, žirafa, orangutana itd. Međutim, današnji datum posvećen je svim životinjama bez izuzetaka. Danas pridajemo podjednak značaj svakoj vrsti životinja i trudimo se da na različite načine pomognemo njihovoj dobrobiti. Naravno, jedan dan u godini ništa ne znači ako ćemo ih sve ostale dane potpuno zanemariti. Ipak proslavljanje ovog dana omogućava da se ujedine sve organizacije i pojedinci koji se na svoj način već bave zaštitom životinja. Oni bivaju obeleženi logoom World Animal Day i takođe promovisani na njihovom sajtu, što im omogućava da privuku investitore.
Najpre, šta su životinje?
Životinje su organizmi čije se telo sastoji od većeg broja ćelija i koje svoju hranu gutaju i vare je unutar tela za razliku od drugih višećelijskih organizama (na primer gljive izlučuju enzime van tela i tu svare hranu pa je apsorbuju, a znamo da biljke same stvaraju hranu fotosintezom). Ovakvi organizmi su brojni, a biološki mi spadamo u životinje. Za sad je opisano 1,4 miliona vrsta, a naučnici smatraju da ih ima mnogo više i dolaze u najraznovrsnijim formama. To su sunđeri, meduze, korali, crvi, insekti, paukovi, rakovi, stonoge, puževi, hobotnice, morski ježevi, morski krastavci koji svi predstavljaju beskičmenjake. I ribe (ima ih čak 20 000 vrsta, a neke izgledaju kao da su izašle iz filmova o vanzemaljcima), žabe i daždevnjaci, gušteri, zmije, kornjače, krokodili, ptice, torbari, kljunari i drugi sisari koji su nama najpoznatija grupa kičmenjaka.
Zašto posvetiti datum životinjama?
Zato što su njihovi životi veoma uslovljeni našim aktivnostima. Sve što radimo utiče na svet oko nas. Izgradnja puteva i naselja, laboratorijska istraživanja, uzgoj hrane (bilo da se direktno hranimo životinjama ili gajimo biljne useve), bacanje otpada, sve vrste transporta i mnoge druge naše aktivnosti (veoma često samo zabava!) imaju direktan uticaj na preživljavanje različitih vrsta životinja. Na životinjama se testira kozmetika, vrše naučni ekperimenti, od njih se uzimaju krzno, vuna, koža, jaja, mleko i otprilike sve što nam mogu dati. Bez njih ništa što imamo danas ne bi postojalo. U 21. veku kada se životni standard uveliko poboljšao u većem delu sveta i kada svi zahtevaju neka prava i mnoga od njih i dobiju, zašto onda i životinje koje su bile na planeti mnogo pre nas ne bi imale osnovna životna prava? Pored svih tkanina koje danas postoje krzno nam ne treba. Danas postoji i kozmetika koja se ne testira na životinjama. U laboratorijama se uvode zakoni o smanjenju broja korišćenih životinja i alternativnim zamenama kada god je to moguće. Ljudi se sve više okreću biljnoj ishrani. Ali tu ne treba zaboraviti da i biljni usevi uništavaju staništa životinja kao što je trenutno popularna priča o palminom ulju i orangutanima. Prosto čovek da stane i da se zapita šta mu je raditi. Ipak, promene dolaze polako ali sigurno. Budite svesni kako prisustvo životinja olakšava vaš život i budite im bar zahvalni na tome. Pokušajte da promenite u svom životu šta god možete kako biste njima pomogli. Mislim da je ovo dovoljno razloga da im posvetimo barem jedan dan godišnje!
Zašto baš 4. oktobar?
Za tvorca Svetskog dana životinja smatra se nemački pisac i izdavač magazina „Čovek i Pas“, Heinrich Zimmermann. On je organizovao prvi Dan životinja 24. marta 1925. u Berlinu. Događaju je prisustvovalo preko 5000 ljudi. Plan je bio da događaj od početka bude 4. oktobra, ali Sportska palata u Berlinu, gde je događaj održan, nije bila slobodna tog datuma. Najpre je dobio podršku samo u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Čehoslovačkoj. Ipak je vredno radio svake godine kako bi promovisao ovaj dan. Četiri godine kasnije događaj je prvi put održan na današnji datum. 1931. na konferenciji organizacija za zaštitu životinja u Firenci je prihvaćen predlog da se 4. oktobar obeležava kao Svetski dan životinja.
Ovaj datum je izabran u čast Svetog Francisa od Asisija (Franjo Asiški) koji je živeo u 11. i 12. veku i koji se smatra svecem ekologije i zaštite životinja. Postoje legende da je pričao sa životinjama i da se molio sa njima. Umro je 4. oktobra.
Kako možete doprineti?
Učestvujte u događajima za podizanje svesti o ugroženosti životinja, za usvajanje napuštenih životinja, dobrotvornim koncertima.
Nemojte učestvovati u aktivnostima koje zlostavljaju životinje radi zabave – cirkusi, morski parkovi, rodeo i slično, lov radi zabave, trke pasa i konja i dr.
Interesujte se o onome što jedete, odakle dolazi – istina je da upravo industrija hrane najsurovije zlostavlja životinje pre nego što dospeju na naš sto, zato kupujte od lokalaca ako je to ikako moguće. Industrija mleka i jaja nisu ništa bolje od industrije mesa po načinu kako tretiraju životinje. Čak i da se ne hranite hranom životinjskog porekla, pogledajte deklaraciju na pakovanju bilo kog keksa (čak i posnog) i videćete da sadrži palmino ulje, a usevi palmi uništavaju čitave ekosisteme. Izgleda da više nije stvar ni u tome šta jedemo, nego kakvi su zakoni. Učite i tražite alternative kad god je moguće. Edukujte druge i zahtevajte strože zakone. To je jedini način.
Obratite pažnju na brojnost populacije i pametno planirajte svoje potomstvo, jer to potomstvo mora nešto jesti.
Nemojte kupovati ljubimce! Kakvo vam zadovoljstvo predstavlja da vučete „rasnog psa“ na lancu ako znate kroz koji pakao prolaze kod uzgajivača?
Nahranite, pomazite i zbrinite napuštene životinje.
http://nvonatura.me/wp-content/uploads/2019/10/svetski-dan-zastite-zivotinja-jpg_660x330.jpg330660Mikan Medenicahttp://nvonatura.me/wp-content/uploads/2018/03/logo-natura-OK2.pngMikan Medenica2019-10-04 18:15:222019-10-04 18:15:224. oktobar - Svjetski dan životinja
Samo 1% otpada u Švedskoj završava na deponijama, oko 47% se reciklira, a ostatak završava u, takzvanom, waste-to-energy programu.
Šta je waste-to-energy program?
Ostatak otpada koji se ne može reciklirati, kao što su na primer neke vrste metala i neki deo poljoprivrednog otpada, spaljuje se i pretvara u električnu energiju.
Kako?
Otpad koji se ne može dalje obrađivati i reciklirati transportuje se u fabriku gde se ubacuje u specijalne pećnice i tamo se spaljuje. Pri tom procesu se izdvajaju velike količine pare koje okreću turbine i time se mehanički rad konvertuje u električnu energiju za elektrane koje snabdevaju stanovništvo.
Ali, na kraju ostaje i onaj otpad koji ne sagoreva kao što su porcelan i keramika. Takav otpad se melje i dodaje smesi za asfalt i služi za pravljenje i popravku puteva. Emisija ugljen-dioksida u atmosferu je čak dva puta manja od granice dozvoljene količine.
Švedska je poslednjih godina veoma dobro usavršila ovaj program, da je u Švedskoj ponestalo otpada. Iz tog razloga počeli su uvoziti otpad iz drugih evropskih zemalja, a najviše iz Ujedinjenog Kranjevstva. Izvoz otpada drugim zemljama odgovara zato što su takse na deponiju jako velike, izvoz otpada im je isplativiji i čak profitibilan.
Tako da Šveđani time što uvoze otpad, sebi stvaraju i električnu energiju.
Reciklaža u Švedskoj nije toliko zastupljena kao ovaj program, ali polako idu ka tome da otpadni materijal više recikliraju nego da ga spaljuju. Dok, na primer, u Italiji, u nekim regijama, efikasnost reciklaže dostiže i 80%.
Zanimljiva činjenica je da u Švedskoj postoji tržni centar koji prodaje reciklirane stvari, kao što su nameštaj, kompjuteri, posuđe i ostalo. Šveđani tu donose stavri koje više ne koriste ili nisu ispravne, a onda se to reciklira i pravi nešto novo ili ako je ispravno prodaje kao polovno.
Sve više zemalja sveta podstiče ovaj program, jer se praktično dobija besplatna električna energija. Svakako da postoje opet emisije ugljen-dioksida u atmosferu, ali to nisu količine koje prelaze dozvoljenu granicu, i samim tim ovaj program predstavlja konkurenciju ostalim elektranama koje koriste fosilna goriva.
