Zajednički novac – zajednička odgovornost

U sklopu projekta ”Zajednički novac – zajednička odgovornost” koji Natura sprovodi uz podršku Institut alternativa , protekla dva dana smo održali zanimljv trening za predstavnike NVO i građanskih aktivista iz Kolašina na temu praćenja lokalne javne potrošnje. Govorili smo o tome kako se planira i realizuje budžet opštine kao i koji su to modeli kojima nevladine organizacije i građani mogu djelovati i uticati kada je javna potrošnja u opštini u pitanju. Koje su to sve zakonske mogućnosti, alati i načini na koje se može uticati na proces donošenja odluka na lokalnom nivou a koje se tiču planiranja i potrošnje lokalnih finansija
Takođe smo zajedno sa našim ekspertkinjama analizirali i Nacrt Odluke o budžetu Opštine Kolašin za 2019 godinu, što je svakako izazvalo posebnu pažnju učesnika te će određen broj sugestija biti upućen lokalnoj samoupravi tokom javne rasprave koja je upravo u toku.
Naš projekat je podržan na konkursu za podršku projektima organizacija civilnog društva u Crnoj Gori a u sklopu implementacije projekta “Money Watch – Civilno društvo, čuvar budžeta“ . Ovaj projekat sprovodi Institut Altnernativa, u partnerstvu sa Institutom za javne finansije iz Zagreba i NVO Novi horizont iz Ulcinja, a u saradnji sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom javne uprave.
Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Instrument za civilno društvo u okviru IPA 2016 i uz kofinansiranje Ministarstva javne uprave.

/by

Sajam ljekovitog bilja

NVO Natura je 17-og februara na novom Ski centru Kolašin 1600 a u sklopu projekta „Ljekovito bilje – Darovi crnogorskih planina“, podržanog od strane Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, organizovao manifestaciju-sajam ljekovitog bilja na kome su se turistima i drugim gostima predstavili uzgajivači i prerađivači ljekovitog bilja sa sjevera Crne Gore, prije svega iz opština koje gravitiraju planinskim masivima Bjelasice, Sinjajevine, Komova i Prokletija. Posjetioci su imali priliku da se upoznaju sa lokalnim, kvalitetnim proizvodima od ljekovitog bilja, voća ali i sa domaćim medom.

Takođe je održan i radni sastanak sa predstavnicima lokalnih turističkih organizacija sa sjevera Crne Gore na kome su sagledani modaliteti saradnje između lokalnih turističkih organizacija i uzgajivača i prerađivača ljekovitog bilja kako bi se više učinilo na njihovoj promociji kao i uvezivanju sa turističkim sektorom. Tom prilikom dogovorene su i neke zajedničke konkretne aktivnosti.

/by

14.02. – Svjetski dan očuvanja energije

Piše: Emilija Gnjatović

Da krenemo od nekih osnova same fizike i da se podsetimo. Šta je energija? Neka opšta definicija glasi: Energija je sposobnost vršenja rada. Dok pišem ovaj tekst ja upravo trošim energiju i vršim rad. Svi mi imamo tu sposobnost. Ali današnja tema se više odnosi na uštedu energije i očuvanje energetskih resursa, tako da jednako tome što svi imamo sposobnost da utrošimo energiju, imamo i sposobnost da je sačuvamo.

Oblici energije koje doživljavamo u našem svakodnevnom okruženju:

Kinetička energija: energija tela u pokretu

Toplotna energija: energija povezana sa toplotom

Energija zvuka: energija mehaničkih talasa vazduha

Električna energija: energija pokretnih nosilaca naelektrisanja

Potencijalna energija: energija koju objekat poseduje u odnosu na drugi

Hemijska energija: uskladištena energija u hemijskim supstancama

Nuklearna energija: energija uskladištena u atomskim jezgrima

Energija zračenja: energija elektromagnetnih talasa, uključujući svetlost

Bez kinetičke energije bi stali, smrzli bi se i Tesla bi ostao bez posla. Bez hemijske energije nema hemijskih reakcija, nema odvijanja životnih procesa, ne bismo ugledali svetlost dana bez energije elektromagnetnih talasa,  a bez nuklearne energije ne bismo imali univerzum. Svaki od ovih oblika energije je veoma bitan za nas, ali isto tako je bitno koliko oni direktno i indirektno štete životnoj sredini.

Energija je bitan segment u našoj svakodnevnici. Danas čovek bez ovih oblika gotovo da ne može. Treba nam energija, ali po koju cenu?

Hajde da se osvrnemo na ekološki aspekt energije. Izvori energije mogu biti obnovljivi i neobnovljivi.

Do samo par godina unazad se mislilo da se bez fosilnih goriva i neobnovljivih izvora energije ne može. Ipak, polako ali sigurno, danas pobeđuju alternativni izvori energije i goriva. Rešenje i jeste da nam osnovni izvori budu ovi obnovljivi odnosno alternativni, jer se zalihe fosilnih goriva velikom brzinom smanjuju i isto tako veoma štete svim sferama životne sredine.

Mi kao pojedinci ipak možemo nešto da učinimo.

Uštedimo električnu energiju tako što ćemo obične sijalice zameniti LED sijalicama, isključivati televizor kada ga ne gledamo i učestvovati u svetskoj akciji sat za našu planetu.

Ako mislite da to što se grejete na struju ili centralno grejanje smanjuje emisiju ugljen-dioksida i ostalih gasova staklene bašte, varate se. Ovako se troši veliki udeo i električne i toplotne energije, kao i velika količina fosilnih goriva. Možda niste direktni zagađivači, ali preko termoelektrana koje koriste ugalj i ostala goriva, vi ste indirektni zagađivači životne sredine. Zato, ako ste u domaćinstvima koja se greju individualno, grejte se na pelet, seno, ljuske od oraha, opale suve grane, brikete od piljevine itd.

Reciklirajte! Proizvodnja novih proizvoda od plastike, aluminijuma, celuloze, stakla i ostalog, crpi mnogo energije. Reciklažom nekih otpadnih materijala može čak da se uštedi i do 95% energije!

Koliko god voleli muziku i komšiluk, ipak smanjite jačinu zvuka za 2-3 nivoa. Time niste fizički zagađivač životne sredine i manje crpite električnu energiju.

Prošetajte ili vozite bicikl do posla. Vremenski uslovi vam ne dozvoljavaju? Koristite gradski prevoz. Putujte vozom i uštedite i gorivo i novac. Ako ne možete bez svog ljubimca na četiri točka, u krajnjem slučaju vozite se na gas (TNG), metan (CNG) ili biodizel.

Neobnovljivih izvora je sve manje na našoj planeti, zato je na nama da nađemo alternativu, koja je dobra za nas i našu planetu.

Uštedom energije nećemo ograničiti naše potrebe, već samo promeniti naše navike i uštedeti na novcu i najvažnije doprineti očuvanju energetskih resursa.

Evo nekih konkretnih primera koji će vas motivisati da sa osnovnih izvora energije pređete na neke alternativne:

Biodizel

Solarni paneli

Danas isključi TV i deluj lokalno, misli globalno!

14.02. – Светски дан очувања енергије

/by

2. februar – Svjetski dan močvarnih područja

Piše: Sreten Filipović

 

Godina je, turbulentna 1971.

U Ugandi, vojnim prevratom, na vlast dolazi Idi Amin, čovek čije ime će u budućnosti postati sinonim za reč „diktator“. Iako na rekordno niskom nivou, američke vojne trupe i dalje su prisutne na vijetnamskom tlu. U pripremi je „Meddle“, šesti studijski album britanske rok senzacije Pink Flojd koji će po izlasku konačno označiti kraj flojdovske ere psihodeličnog i lagani prelazak na progrsivni rok…

U malom iranskom gradu, Ramsaru, okupljaju se zvaničnici zemalja članica Ujedinjenih Nacija kako bi pregovarali o temi kojoj veliki deo sveta ne pridaje na značaju… Na dnevnom redu je zaštita močvarnih područja.

Ovaj međunarodni sastanak, kasnije poznat kao Ramsarska konvencija, organizuje Eskander Firouz, Direktor Iranskog departmana za lov i ribolov. Drugi februar te 1971. godine ulazi u istoriju i kao dan kada su se prvih osamnaest zemalja, potpisnica konvencije, obavezale da će zakonom zaštititi svoje močvare, bare, reke, jezera, slatine, šljunkare, kanale i druge plavne oblasti značajne zbog specifične funkcije njihovih ekosistema kao i biološke raznovrsnosti.

Kako bi se ispunio ovaj cilj, neophodno je bilo da se zemlje obavežu da će:

poboljšati saradnju da lokalnim stanovništvom,
poboljšati saradnju sa međunarodnim institucijama koje rade na očuvanju močvarnih područja,
popisati sva područja od značaja za Ramsarsku konvenciju, i za svako uneti osnovne hidrološke, biološke i ekološke pojedinosti, promovisati novonastala Ramsarska područja svoje zemlje i vremenom proširivati spisak zaštićenih oblasti.

Godinama unapred broj zemalja potpisnica polako će rasti, da bi konačno od prvobitnih osamnaest dostigao broj od sto šezdeset i devet zemalja koje su se obavezale na zaštitu močvarnih područja.

Drugi februar 1997. godine, u čast godišnjice od potpisivanja Ramsarske konvencije po prvi put proglašava se Svetskim danom močvarnih područja. U velikom broju zemalja, na ovaj dan tradicionalno se organizuju manifestacije i aktivnosti u službi podizanja javne svesti o značaju i korisnosti močvara.

Svake godine, za Svetski dan močvara, bira se jedinstvena tema koja služi kao fokus za aktivnosti koje se pripremaju. Zemlje koje proslavljaju ovaj dan organizuju veliki broj seminara, predavanja, šetnji kroz prirodu, dečijih umetničkih takmičenja, radio i televizijskih intervjua, a sve sa ciljem što boljeg upoznavanja javnosti sa temom koja je odabrana za tu godinu.

Tema za 2019. godinu nosiće naziv Močvarna područja i klimatske promene. Ovo znači da će većina aktivnosti koja se organizuju za drugi februar biti u funkciji diskusije o tome kako zavodnjene regije mogu uticati na ublažavanje klimatskih promena na lokalnom, ali i globalnom nivou.

Tokom razgovora o sprezi močvarnih područja i klimatskih promena biće reči o močvarnim područjima kao prirodnom rešenju za klimatske promene. Na koji način močvarna područja štite priobalna područja od ekstremnog vremena? Kako močvarna područja smanjuju poplave i sprečavaju suše? Da li pomažu u smanjivanju koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu?

Na sva ova, ali i na još mnogo pitanja, saznaćemo odgovore ukoliko budemo pažljivo slušali šta će sve na današnji dan biti rečeno. Samo tada bićemo u mogućnosti da damo sud o tome koliko je svet zaista napredovao ovih četrdeset godina, od Ramsara do danas.

Natrag u toj, Ramsarskoj, 1971. godini, Džim Morison, vođa Dorsa, učlanjuje se u klub 27 i, na veliku žalost miliona obožavalaca, svet uskraćuje svojih nikada napisanih stihova. Proglašenjem nezavisnosti, na teritoriji koja je nekada pripadala Pakistanu, rađa se nova država, Bangladeš. U „borbi stoleća“, u njujorškom Medison Skver Gardenu, bokser Džo Frejzer izlazi kao pobednik protiv ljutitog rivala Muhameda Alija…

U godinama punim uspona i padova, kako se neke stvari završavaju, tako druge otpočinju. Konačno i nacije sveta polako počinju da obraćaju pažnju na značaj predivnih močvarnih ekosistema…

Srećan vam Svetski dan močvarnih područja!

http://ekoblog.info/sr/

/by