21. mart – Svjetski dan šume, drveća i sadnje

Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Crne Gore povodom Svjetskog dana šuma, koji se svakog 21. marta obilježava širom svijeta, podsjeća sve građane na značaj šuma.

7. septembar – Međunarodni dan čistog vazduha

 

U svijetu se danas prvi put obilježava 7. septembar Međunarodni dan čistog vazduha, a prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije više od 90 odsto svjetskog stanovništva izloženo je zagađenom vazduhu.

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma podsjetili su da je u decembru prošle godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, 7. septembar proglašen za Međunarodni dan čistog vazduha.

“Crna Gora se uključuje u obilježavanje ovog ekološkog praznika u procesu ažuriranja Strategije upravljanja kvalitetom vazduha, kroz promociju i prezentaciju istorijskih i aktuelnih podataka o praćenju kvaliteta vazduha u Crnoj Gori”, kazali su iz Ministarstva.

Oni su rekli da prema navodima Završnog elaborata projekta o zagađenosti vazduha u Crnoj Gori od 1979-1983. „stanje kvaliteta vazduha u Crnoj Gori ranije nije bilo poznato, jer do 1974., odnosno do 1976. godine nijesu vršena istraživanja zagađenosti vazduha.

Iz Ministarstva su kazali da povremena kratkotrajna ispitivanja nijesu mogla dati uvid u zbivanja ove vrste.

Oni su istakli da se tokom posljednje decenije, preciznije od 2009. godine, kvalitet vazduha u Crnoj Gori prati u skladu sa najsavremenijim evropskim standardima, upotrebom automatizovane, precizne i osjetljive opreme.

Iz Ministarstva su kazali da je oočetkom 2009. godine u Crnoj Gori radila samo jedna automatska stanica za praćenje kvaliteta vazduha, a da su već u maju iste godine instalirane još tri.

“Mreža je ponovo proširena 2012. godine, sa još tri stanice, a aktuelna konfiguracija mreže za praćenje kvaliteta vazduha, sa 10 automatskih stanica uslijedila je tokom 2019. godine, sa tri potpuno nove stanice i novom opremom za postojećih sedam i analitičkom opremom”, rekli su iz Ministarstva.

Kako su dodali u proširenje i obnovu sistema za praćenje kvaliteta vazduha uloženo je 1,1 milion eura iz IPA fondova.

Iz Ministarstva su rekli da se u skladu sa evropskim i domaćim zakonodavstvom, kvalitet vazduha prati i ocjenjuje u Sjevernoj, Centralnoj i Južnoj zoni.

“Podaci o praćenju kvaliteta vazduha u Crnoj Gori od 2009-2018. godine pokazuju da su granične vrijednosti za pojedine zagađujuće materije prekoračene u Sjevernoj i Centralnoj zoni kvaliteta vazduha, dok je u Južnoj, primorskoj zoni gdje živi oko 25 odsto stanovništva vazduh dobrog kvaliteta”, kazali su iz Ministarstva.

Oni su naveli da je za potrebe ažuriranja Strategije upravljanja kvalitetom vazduha izrađena je Analiza desetogodišnjih trendova koncentracija zagađujućih materija u poređenju sa podacima iz ažuriranog inventara zagađujućih materija u vazduh.

“Od 12 zagađujućih materija koje se kontinuirano prate od 2009. godine, bilježene su povremene povećane koncentracije sumpor-dioksida u Pljevljima, povećane koncentracije suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 u Sjevernoj i Centralnoj zoni kvaliteta vazduha tokom sezone grijanja, kao i povećan sadržaj benzo(a)pirena u ovim česticama”, objasnili su iz Ministarstva.

Kako su kazali koncentracije ostalih osam parametara koji se prate bile se u granicama godišnjih srednjih vrijednosti tokom čitavog perioda kontinuiranog mjerenja.

Iz Ministarstva navode da se povećane koncentracije suspendovanih čestica u vazduhu registruju uglavnom tokom zimskih mjeseci pod nepovoljnim meteorološkim uslovima u Sjevernoj i Centralnoj zoni kvaliteta vazduha.

Navodi se da su od 2009-2018. godine emisije suspendovanih čestica smanjene su za 9.5 odsto (PM2.5) odnosno 8.3 odsto (PM10).

Iz Ministarstva su rekli da je prema podacima iz inventara emisija zagađujućih materija u vazduh za 2018. godinu ključni izvor emisija suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 sektor grijanja domaćinstava koji emisijama PM10 doprinosi 84.9 odsto, a emisijama PM2.5 85.3 odsto.

“Smanjenje emisija u posmatranom periodu pozitivno se odrazilo na koncentracije ovih zagađujućih materija u prizemnom sloju atmosfere tako da su koncentracije suspendovanih čestica PM10 u vazduhu koji udišemo, u odnosu na 2009. godinu, smanjene u Pljevljima za 28.23 odsto, u Nikšiću 42.37 odsto, a u Baru 30 odsto”, kazali su iz Ministarstva.

https://www.vijesti.me/vijesti/drustvo/466845/prvo-obiljezavanje-medjunarodnog-dana-cistog-vazduha

Održivi razvoj i zemljište

Piše: Bojana Živković

Zemljište je dinamički sistem koji ima mnogo funkcija i pruža podršku celokupnom ekosistemu. Takođe, zemljište ima ključnu ulogu u osiguranju održivog razvoja, podjednako u komponenti zaštite životne sredine, socijalnoj i ekonomskoj komponenti.

Kako bi zemljište vršilo svoje mnogobrojne funkcije, neophodno je održati njegov kvalitet na onom nivou koji je u tom cilju potreban. Međutim, svedoci smo da je kvalitet zemljišta ugrožen mnogobrojnim uticajima, kako prirodnim, tako i uticajima čoveka, pa se može reći da su ciljevi održivog korišćenja zemljišta:

sprečavanje svakog daljeg gubitka zemljišta i održavanje njegovog kvaliteta prilikom korišćenja;
rekultivacija već degradiranog zemljišta;
odgovorno upravljanje zemljištem sa multidisciplinarnim pristupom.

Glavni procesi u vezi sa degradacijom i gubitkom zemljišta u celom svetu su sledeći:

gubitak i degradacija zemljišta zbog industrijskih, rudarskih i aktivnosti proizvodnje električne energije,
gubitak organskih materija u zemljištu,
acidifikacija (zakišeljavanje) i alkalizacija (salinizacija) zemljišta,
različiti vidovi zagađenja zemljišta (preterana upotreba agrohemijskih sredstava, teški metali, industrijsko zagađenje itd.)
erozija vodom i vetrom,
sabijanje poljoprivrednog zemljišta i stvaranje pokorice.

Svi ovi procesi veoma često su i međusobno isprepletani, tako da npr. acidifikacija zemljišta dovodi do gubitka organskih materija i tako dalje.

Razne prirodne pojave i procesi mogu negativno da se odraze na funkcionisanje ekosistema, pa i biosfere u celini. To znači da faktori sredine, biotički i abiotički mogu da budu poremećeni. Najčešći uzroci tome su razne elementarne nepogode: vulkanske erupcije, zemljotresi, poplave, oluje, požari, suše, neuobičajeno visoke ili niske temperature i slično.

Osnovni prirodni procesi degradacije zemljišta u Srbiji su: vodna erozija, erozija vetrom, gubitak organske materije, zbijenost kroz povećanje zapreminske težine i opadanja poroznosti zemljišta, salinizacija kroz akumulaciju rastvorljivih soli u zemljištu, klizišta čiji je uzrok kliženje na kosinama, odnosno umereno brza ili brza pomeranja masa zemljišta i stena.

Pojava i razvoj erozije predstavlja jedan od osnovnih uzroka degradacije zemljišta, odnosno pogoršanja njegovog kvaliteta. Procenjuje se da su erozije, različitog stepena razvoja, zastupljene na oko 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Zemljište se u velikoj meri degradira aktiviranjem klizišta i odrona, zatim sipara, puzišta i tresišta. Procenjuje se da do 30% teritorije Srbije obuhvataju potencijalno nestabilna područja, dok je oko 10% teritorije zahvaćeno aktivnim klizištima.

Ipak najveći stepen degradacije životne sredine nastao je pod uticajem čovekovih aktivnosti. Klasifikacija uzroka može se izvršiti na sledeći način:

razne ljudske aktivnosti koje dovode do velikih i trajnih promena i degradacije životne sredine;
tehničko-tehnološki razvoj: industrijska i poljoprivredna proizvodnja i njihove aktivnosti;
demografski rast i sve veći zahtevi za zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba za sve veći broj stanovnika na planeti;
nedovoljno znanja o uzajamnim odnosima faktora sredine, kumulativnom i sinergetskom dejstvu zagađujućih materija;
nedovoljno razvijena ekološka svest i nedostatak etičkih normi;
potrošnja resursa;
stvaranje velikih količina otpadnih materijala;
nedostatak i nepoštovanje zakonske regulative;
loša organizovanost (ili potpuna neorganizovanost) u oblasti zaštite životne sredine.

Uprkos velikoj razuđenosti i kompleksnosti problematike zaštite zemljišnog prostora, mogu se izdvojiti nekoliko oblasti u okviru kojih se obavlja suštinska borba radi zaštite i očuvanja ukupnog ekosistema:
borba protiv erozije zemljišta;
rekultivacija zemljišta;
borba protiv zagađivanja zemljišta;
borba protiv acidifikacije i gubitaka hranidbenih vrednosti zemljišta;
borba protiv smanjivanja biološke aktivnosti u zemljištu;
borba protiv zbijanja zemljišta;
borba protiv alkalizacije zemljišta;
borba za obezbeđenje pristupačne vode biljci;
borba protiv opadanja sadržaja organske materije (humusa) u zemljištu;
borba protiv stvaranja zemljišne pokorice;
borba protiv prevlaživanja zemljišta;
borba za očuvanje kvaliteta zemljišne vode.

Sprovođenje strategije zaštite i održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta obezbediće se multisektorskim pristupom, uz puno uvažavanje lokalnih specifičnosti u resursnim, tehničko-tehnološkim i socioekonomskim uslovima razvoja poljoprivrede i sela, u funkcionalnoj međuzavisnosti s relevantnim faktorima okruženja, s osloncem na strateške ciljeve za održivi razvoj zemljišta prema Nacionalnoj strategiji održivog razvoja.

Ciljevi za održivi razvoj zemljišta prema Nacionalnoj strategiji održivog razvoja su:

usklađivanje zakonodavnih akata koji su u vezi s korišćenjem i zaštitom zemljišta sa zakonodavstvom EU;
sprečavanje daljeg gubitka zemljišta i očuvanje i poboljšanje njegovog kvaliteta, posebno industrijskim, rudarskim, energetskim, saobraćajnim i ostalim aktivnostima; zaštitu od degradacije i promene namene zemljišta, kao i uređenje poljoprivrednog zemljišta.

I za kraj ove „lekcije“ da se podsetimo i razmislimo koja je naša uloga u celoj priči:

‚‚Rasipanje i uništavanje naših prirodnih dobara, ogoljivanje i iscrpljivanje zemlje umesto povećanja njene iskoristivosti – to će već našoj deci znatno umanjiti mogućnosti napretka koji mi uživamo, a dužni smo im predati – veće i razvijenije.“

Teodor Ruzvelt

Uticaj pejzažne arhitekture na životnu sredinu

Piše: Radenka Kolarov

 

 

Tek u poslednjih nekoliko decenija pejzažna arhitektura je postala jedna od vodećih profesija koja se bavi složenim ekološkim problemima. Ranih tridesetih godina prošlog veka pejzažne arhitekte bile su uključene uglavnom u projekte manjih razmera, ali se sa vremenom i novonastalim ekološkim okolnostima, njihov uticaj povećao. Ranije, pejzažne arhitekte igrale su manje uloge u timovima za razvoj i zaštitu životne sredine. Međutim, danas igraju vodeću ulogu, pri čemu, pored znanja iz oblasti botanike, hortikulture, građevine, arhitekture i drugih relevantnih oblasti, moraju posedovati sveobuhvatno znanje i o problemima iz domena zaštite životne sredine. Neki od najznačajnijih radova pejzažnog arhitekte uključuju procenu uticaja na životnu sredinu, pejzažno planiranje regija, gradova i naselja, oporavak degradiranih zemljišta, planiranje priobalnih područja i održivo ekološko planiranje transportnih mreža i industrije, kao jednih od glavnih faktora i izvora zagađenja današnjice.

Uticaji na okolinu (ekonomski, fizički, socio-kulturni, psihološki i ekološki) variraju u intenzitetu i obimu od lokacije do lokacije, u zavisnosti od veličine projekata uređenja pejzaža kao i raspoloživih elemenata koji se koriste u samom kontekstu poboljšanja životne sredine. Prioritetne oblasti u planiranju pejzaža i upravljanju životnom sredinom uključuju upravljanje vodnim resursima, transportom, upravljanje otpadom, održavanje prostora, kao i celokupni dizajn održivog razvoja. Uređenje pejzaža ima i negativne i pozitivne uticaje na životnu sredinu. Negativni uticaji uključuju krčenje šuma, zagađenje (vazduh, voda i zemljište) kao i modifikacije ekosistema. Pozitivni uticaji pejzažnog uređenja uključuju mnoge društveno-ekonomske efekte, kao i obezbeđivanje kontakta sa kulturom i prirodom nekog predela. Prednosti zaštite životne sredine uključuju akcije očuvanja iste, inicijative za upravljanje otpadom, poboljšanje izgleda gradova, poboljšanje stanja same životne sredine kao i maksimalno uključivanje profesionalaca poput pejzažnih arhitekata, hortikulturista, urbanista, kustosa, vajara, umetnika i ekologa. Inicijative procene uticaja na životnu sredinu, revizije i kontrole kvaliteta dokazale su da prednosti pejzažne arhitekture u smislu fizičke, biološke, socijalne, ekonomske, psihološke i infrastrukturne uloge daleko prevazilaze njegove negativne posledice na biodiverzitet.

Može se reći da pejzažna arhitektura utiče i na faktore koji nisu nužno kvantitativno merljivi poput poboljšanja socijalnih odnosa, očuvanja običaja i kulturnog nasleđa. Sa druge strane, oni efekti koji su merljivi, a kojima se bavi pejzažna arhitektura su problemi poput zagađenja, obezbeđivanje hrane u gradovima, iscrpljivanja zaštitnog ozonskog omotača zemlje, krčenja šuma, izumiranja vrsta, globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Planiranje predela je veoma važno kako bi se ublažili efekti opasnosti i rizika po životnu sredinu. Pored toga, dobrobit čoveka i njegove okoline odražavaju se na psihičko i fizičko zdravlje čoveka.

Projekti iz oblasti pejzažnog projektovanja uzrokovali su velika poboljšanja kada su u pitanju transportne mreže i degradirane urbane strukture oplemenjivanjem takvih prostora pejzažnim elementima. U razvijenim zemljama pejzažno planiranje i zaštita životne sredine idu ‘ruku pod ruku’ sa ciljem pružanja osnovnih pogodnosti poput parking mesta, javne rasvete, mobilijara, komunalnih usluga, sanitarnih i inženjerskih usluga kao što su vodosnabdevanje, kanalizacija i prečišćavanje otpadnih voda, odlaganje otpada, snabdevanje električnom energijom i komunikacionim sistemima.

S obzirom na važnost uređenja pejzaža po društvo i životnu okolinu, nije iznenađujuće da je potreba za uključivanjem profesije pejzažne arhitekture u odlučivanje o životnoj sredini prepoznata kao od izuzetnog značaja. Pejzažno planiranje i tehnologije obnovljivih izvora energije mogu pomoći u smanjenju efekata urbanih ostrva, staklene bašte, zagađenja, toplotnog stresa i drugih opasnosti po životnu sredinu, prisutnim naročito u gradovima. Rastuća stopa urbanizacije izazvala je brojne probleme u životnoj sredini. Mnoge ljudske aktivnosti prouzrokovale su degradiranje životne sredine, dok su druge štetne prakse rezultirale katastrofama poput uništavanja pustinjskog tla, poplave, ubrzane erozije zemljišta i drugih problema poput gubitka biološke raznolikosti, iscrpljivanja ozonskog omotača, krčenja šuma i zagađenja prirode. Iako će uvek postojati potreba za opštim podizanjem svesti o životnoj sredini, danas postoji još hitniji prioritet – da se pokaže kako se koncept održivog razvoja može primeniti na stvarnu životnu situaciju.

Može se reći da je uređenje pejzaža katalizator održivog okruženja i razvoja, a da je suština uređenja pejzaža poboljšanje životnog okruženja ljudi kroz unapređen kvalitet životne sredine.

http://ekoblog.info/uticaj-pejzazne-arhitekture

5. jun – Svjetski dan zaštite životne sredine

Autor Bojana Živković

 

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se ove godine pod sloganom „Vreme je za prirodu“. Ovaj događaj koristi se kao jedan od glavnih načina na koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstiče političku pažnju i akciju. U duhu ovog praznika, donosioci odluka spremniji su za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija o životnoj sredini, kao i za razgovore o lokalnim ekološkim problemima.

Međutim, do toga se nije stiglo preko noći. Švedska je, još 1968. godine, prva predložila da se u UN održi konferencija koja će biti usmerena samo na pitanja zaštite životne sredine. To je prihvaćeno tek 1969. godine, kada je odlučeno da će se 3 godine kasnije u Švedskoj održati jedna takva konferencija. Zanimljivo je da je za voditelja konferencije odabran Moris Strong, kanadski diplomata koji je radio u naftnoj industriji, ali je bio vrlo zainteresovan za životnu sredinu.

Konačno, 1972. godine, posle 4 godine priprema, lideri iz celog sveta seli su zajedno da razgovaraju o tome kako da podignu svest o zaštiti životne sredine i tada je, na samom početku Stokholmske konferencije, 5. jun proglašen za Svetski dan zaštite životne sredine. Prvi put je proslavljen pod sloganom „Samo je jedna Zemlja” 1974. godine. Tokom godina birane su zemlje domaćini i teme koje su odgovarale najvećim problemima i izazovima – od zagađenja mora, uništavanja šuma i krijumčarenja divljih vrsta, preko klimatskih promena, cirkularne ekonomije i održivog razvoja do obrazovanja dece o zaštiti životne sredine.

Sada više od 140 zemalja učestvuje u obeležavanju ovog ekološkog praznika, a veliki broj poznatih ličnosti podstiče ljude da, svako na svoj način, daju doprinos u zaštiti životne sredine. Širom sveta organizuju se brojni stručni i naučni skupovi, sadnje drveća, biciklističke vožnje, koncerti, izložbe, festivali, takmičenja u školama, čišćenja prirode i prikupljanje reciklabilnog otpada. Ove godine milioni ljudi događaj će obeležiti na digitalni način, povezani na društvenim mrežama.

Svake godine domaćin zvanične proslave Svetskog dana zaštite životne sredine je druga zemlja. Ovogodišnji domaćin je Kolumbija u partnerstvu sa Nemačkom, a tema je biodiverzitet. Odluka o temi i domaćinu doneta je u decembru 2019. godine u Madridu, na Konferenciji UN o klimi (COP25).

„Klimatska akcija i očuvanje biološke raznolikosti dve su strane iste kovanice. Moramo razviti politiku kojom se zaustavlja izumiranje biljnih i životinjskih vrsta. Nemačka sa zadovoljstvom podržava Kolumbiju i druge zemlje članice u pokretanju akcije za biodiverzitet“, rekao je Johen Flasbart, nemački državni sekretar za životnu sredinu.

Cela treća decenija 21. veka biće u znaku očuvanja biodiverziteta, pa ne čudi što je ova tema izabrana za ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine. Očekuje nas Konferencija UN o biološkoj raznolikosti (COP15) u Kuenmingu, u Kini, a počinje i Decenija obnove ekosistema (2021-2030).

Ako se pitate zbog čega je baš Kolumbija domaćin ovogodišnjeg događaja – ona je na prvom mestu po broju različitih vrsta ptica i orhideja, dok po broju biljaka, leptira, slatkovodnih riba i vodozemaca zauzima drugo mesto na svetu. Biodiverzitet ove zemlje održava oko 10 procenata biološke raznolikosti cele planete, tako da je Kolumbiju izabrala sama tema praznika.

Biodiverzitet je temelj na kom počiva čitav život na planeti Zemlji.  Promena ili uklanjanje jednog elementa tog sistema utiče na ceo sistem i može proizvesti veoma negativne posledice jer svaki pojedinačni član ukupne biološke raznolikosti igra veliku ulogu u prirodnoj ravnoteži.

Ljudske aktivnosti uključujući krčenje šuma, uništavanje staništa divljih životinja, intenziviranje poljoprivrede i ubrzanje klimatskih promena, gurnuli su prirodu izvan njenih granica. Mnogi Zemljini ekosistemi su u blizini kritičnih tačaka iscrpljivanja ili nepovratnih promena, vođenih visokim rastom stanovništva i ekonomskim razvojem. Međutim, rastuće stope korišćenja prirodnih resursa i uticaji na životnu sredinu koji se javljaju nisu neophodni nusproizvod ekonomskog rasta ako se okrenemo cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju. To je put kojim treba da krenemo.

Dan zaštite životne sredine je prilika da svi preuzmemo odgovornost i postanemo nosioci promena. Dakle, nije važno da li ste poznati glumac, preduzetnik, student ili predškolac: okupite svoju porodicu i prijatelje i provedite dan u prirodi, budite deo prirode, učite od prirode i čuvajte prirodu!

 

http://ekoblog.info/dan-zastite-ziv-sredine/?fbclid=IwAR3MxzoG0vmSN1ZV7WYcNu7XyP9YleAmD2g9Mu6Wrm_pezJ-oXSRnHpOm1g

Vratimo prirodu u naše živote!

Autor Bojana Živković

 

Evropska komisija je 20. maja objavila važan dokument – Strategiju biodiverziteta EU do 2030. „Vratimo prirodu u naše živote”, kojom se predlažu konkretni koraci kako da se biodiverzitet Evrope do 2030. godine počne oporavljati.

Istog dana doneta je i Strategija za pravedan, zdrav i ekološki prihvatljiv prehrambeni sistem „Od njive do trpeze”. Ove dve strategije se dopunjuju omogućujući da se udruženim snagama prirode, poljoprivrednika, preduzetnika i potrošača radi na održivoj konkurentnoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji.

Komisija ima cilj da prikupi najmanje 20 milijardi evra godišnje za finansiranje ovih planova. Novac će doći iz privatnog i javnog finansiranja na evropskom i nacionalnom nivou, a čak će i značajan deo klimatskog budžeta Evropske unije biti uložen u biološku raznolikost.

U Evropskom zelenom dogovoru iz 2019. godine utvrđen je smeo plan za klimatski neutralnu cirkularnu ekonomiju u kojoj privredni rast nije vezan za potrošnju resursa. Ovaj dogovor naglašava važnost zajedničkog rešavanja problema klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.

U skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, u dvema novim strategijama se predlažu veoma ambiciozne mere i obaveze Evropske unije za zaustavljanje  gubitka biodiverziteta u Evropi i svetu, kao i reformisanje poljoprivrede i prehrambene industrije za konkurentnu održivost, zaštitu zdravlja i osiguravanje egzistencije svih aktera poljoprivredne proizvodnje.

Strategija biodiverziteta EU do 2030. „Vratimo prirodu u naše živote” ističe da je očuvanje biološke raznolikosti od ključnog značaja i za mnoge privredne oblasti, pre svega za obezbeđivanje hrane. Kao pet glavnih faktora nestanka biodiverziteta navedeni su: promene u korišćenju kopna i mora, preterana eksploatacija, klimatske promene, zagađenje i invazivne vrste.

Najistaknutiji ciljevi ove desetogodišnje strategije su da se:

10% poljoprivrednog zemljišta pretvori u predele velike raznolikosti uz stvaranje karakteristika kao što su „tampon-pruge”, živice i jezerca,

oprašivači vrate na poljoprivredno zemljište,

smanji zagađivanje,

poveća broj zelenih površina u urbanim sredinama,

pretvori minimum 30% kopna i mora u zakonom zaštićena područja, od čega trećina mora biti pod strogom zaštitom i to će biti staništa poput prašuma, močvara i prirodnih pašnjaka.

Strategija „Od njive do trpeze” podrazumeva da se do 2030. godine :

zasadi najmanje tri milijarde stabala,

prepolovi upotreba pesticida,

poveća zastupljenost organske proizvodnje sa sadašnjih 8% na 25% poljoprivrednog zemljišta,

smanji upotreba đubriva za najmanje 20%,

smanji prodaja antimikrobnih sredstava za životinje za 50%,

poboljša označavanje proizvoda kako bi se zadovoljile potrebe potrošača o informacijama o zdravoj i održivoj hrani.

Opšti ciljevi ove strategije su smanjenje ekološkog i klimatskog otiska prehrambenog sistema EU i jačanje njegove otpornosti, zaštita zdravlja građana i egzistencijalna sigurnost privrednih subjekata.

Evropska komisija obećava da će 2021. godine utvrditi pravno obavezujuće ciljeve zemalja članica EU za obnavljanje prirodnih rezervata poput livada, močvara, tresetnjaka, pašnjaka i šuma.

Kritičari kažu da je Evropska komisija, kao glavni izvršilac zakona EU, postala previše blaga prema nacionalnim vladama kada je u pitanju kršenje propisa iz oblasti zaštite životne sredine. Obe nove strategije su dobro ocenjene od strane stručne javnosti, ali se čuju i glasovi koji žele da podsete da je i do sada postojao veliki broj kvalitetnih dokumenata čije mere nisu odmakle dalje od papira.

 

Očekuje se da će nova strategija biti predstavljena na Konvenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu (COP15) u Kuenmingu, u Kini 2021. godine. Delegati iz 190 zemalja razmotriće globalne ciljeve za biološku raznolikost u narednoj deceniji, a Evropska unija će izvršiti pritisak na druge zemlje da slede njene smernice.

 

http://ekoblog.info/vratimo-prirodu/

22. maj – Međunarodni dan biodiverziteta

Autorka: Bojana Živković

Biodiverzitet (biološka raznolikost) se najčešće doživljava samo kao širok spektar različitih mikroorganizama, biljnih i životinjskih vrsta, ali on uključuje i genetičke razlike unutar svake vrste i raznolikosti ekosistema koji su domaćini različitih oblika interakcija među svojim članovima.

Ujedinjene nacije 20 godina obeležavaju 22. maj kao Međunarodni dan biodiverziteta i možemo primetiti da je sada svest o biološkoj raznolikosti kao globalnom dobru od ogromne vrednosti za buduće generacije izraženija, ali i dalje se broj vrsta značajno smanjuje određenim ljudskim aktivnostima.

Na prošlogodišnjoj konferenciji „Planeta na izdisaju” smo od prof. dr Jozefa Setelea, rukovodioca istraživanja IPBES-a saznali da je 75% površine kopna značajno izmenjeno, 66% okeana značajno oštećeno i više od 85% močvarnih područja zauvek izgubljeno, kao i da je u toku najintenzivnije odumiranje prirode i nestajanje divljih vrsta od nastanka čoveka.

Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana biodiverziteta je „Rešenje je u prirodi” i obuhvata tri različita aspekta – promocija znanja i nauke, podizanje svesti o važnosti biodiverziteta i poziv na akciju. Ovogodišnja tema naglašava nadu, solidarnost i važnost zajedničkog rada na svim nivoima kako bismo izgradili budućnost koja podrazumeva život u skladu sa prirodom.

Ovo je godina razmišljanja i preispitivanja i godina u kojoj smo u prilici da više nego ikada pokažemo snažnu volju za globalnim okvirom koji će „saviti krivulju“ gubitka biodiverziteta u korist cilokupnog živog sveta na Zemlji. Ovo je godina završetka Decenije biodiverziteta (2011-2020) i dobar momenat za donošenje zaključaka. Sledeće godine se otvaraju nova poglavlja brige o biodiverzitetu – Decenija obnove ekosistema i Decenija okeanologije za održivi razvoj, a čeka nas i novi samit UN o biodiverzitetu, kako bi se istakla hitnost delovanja na najvišim nivoima u znak podrške globalnom okviru za period nakon 2020. godine.

http://ekoblog.info/medjunarodni-dan-biodiverziteta/?fbclid=IwAR37UUI9ODh69sy75uK4O065hgy5jbTOaDtnUhuu6WNBwZRQP1jqpL2PWnw

Dan Planete Zemlje

 

50 godina uspeha i štete: Najveća dostignuća i problemi u borbi za očuvanje prirode

Danas se obeležava 50. Dan planete Zemlje. Pogledajte sa kojim izazovima se borila Zemlja, šta je sve postignuto, a kakve štete su načinjene…

 

PRVI DAN ZEMLJE – 1970.

Dvadeset drugog aprila oko 20 miliona  ljudi defilovalo je ulicama SAD sa zahtevom da se  hitno posveti veća pažnja ekološkoj zaštiti.

EKOLOŠKA  “MAGNA KARTA” – 1970.

U Sjedinjenim Državama stupio je na snagu Zakon o nacionalnoj ekološkoj politici. Njime se zahteva procena uticaja na ekologiju pre odobrenja projekata od federalnog značaja kao što su putevi i brane.

FOSILNA ENERGIJA U SRBIJI – 1970.

U Obrenovcu je 7. marta pušten u rad prvi blok Termoelektrane “Nikola Tesla” na kolubarski lignit. Ova elektrana, danas poznata kao TENT A, kao najveći proizviođač struje u regionu simbolizuje „ekonomiju uglja” i zavisnost Srbije od fosilnih goriva.

ČIŠĆENJE REKA – 1972.

Zakon o čistim vodama reguliše zagađivanje i nalaže čišćenje američkih reka, potoka, jezera, močvara i obalnih područja. U nekima od njih čak ponovo može da se peca i kupa.

SAD ZABRANILE PESTICID – 1972.

Knjiga “Tiho proleće” pokrenula je akciju, a nova Agencija za ekološku zaštitu ju je sprovela. Pesticid DDT proglašen je opasnim po divlje životinje, prirodnu okolinu, a potencijalno i po ljudsko zdravlje.

OČUVANJE VRSTA – 1973.

Zakon o ugroženim vrstama ograničava pristup staništima određenih životinja i biljaka. Sprečio je istrebljenje – ali je izazvao negodovanje zbog kršenja zemljišnih prava.

NESREĆA U HEMIJSKOJ FABRICI U SEVEZU, U ITALIJI – 1976.

Na hiljade ljudi bilo je izloženo toksičnim isparenjima s najvišim nivoom dioksina koji je ikad zabeležen.

AFERA U LAV KANALU – 1979.

Od zakopanih toksičnih hemikalija u Lav Kanalu, blizu Nijagarinih vodopada, u Državi Njujork, porazboljevalo se na stotine građana, što je skrenulo pažnju na opasnost od industrijskog otpada.

ZAŠTITA ALJASKE DIVLJINE – 1980.

Zakon o zaštiti područja od nacionalnog interesa Aljaske izdvojio je više od 40 miliona hektara divljine za nacionalne parkove, rezervate i utočišta.

POKRENUT PROGRAM SUPERFONDA – 1981.

Ovaj fond omogućava Agenciji za ekološku zaštitu Sjedinjenih Država da očisti deponije opasnog otpada. Zagađivači moraju da izvrše čišćenje ili da ga plate.

OTKRIĆE OZONSKE RUPE – 1985.

Naučnici su iznad Antarktika otkrili teško oštećenje (crveno) zaštitnog ozonskog omotača. Krivci su hlorofluorougljenik i druge hemikalije.

NUKLEARNA NESREĆA U ČERNOBILJU – 1986.

U elektrani u Černobilju, u Sovjetskom Savezu, eksplodirao je nuklearni reaktor. Stradalo je 30 ljudi, a na skoro 2.800 kvadratnih kilometara morala je da bude izvršena evakuacija. Sve je to izazvalo nova podozrenja prema nuklearnoj energiji.

MONTREALSKI PROTOKOL – 1987.

Svetski lideri saglasili su se da postepeno ukinu supstance koje oštećuju ozonski omotač svega nekoliko godina nakon otkrića ozonske rupe. Sve zemlje su potpisale ovaj sporazum.

SPASAVANJE KONDORA – 1988.

Poslednjih 27 kalifornijskih kondora preneto je u zatočeništvo radi razmnožavanja. Danas ih ponovo ima više od 200 u divljini.

OTKRIVEN EFEKAT STAKLENE BAŠTE – 1989.

Nasin klimatolog Džejms Hansen saopštio je američkom Kongresu da ugljen-dioksid i ostali gasovi koji zadržavaju toplotu a koji se oslobađaju sagorevanjem fosilnih goriva već uveliko zagrevaju planetu.

NUKLEARNI MORATORIJUM U SRBIJI – 1989.

Pod uticajem nesreće u Černobilju Skupština SFRJ u junu donosi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

ZABRANA MEĐUNARODNE TRGOVINE SLONOVAČOM – 1990.

To je nakratko usporilo krivolov na afričke slonove. Kenija je 2016. godine počela da spaljuje slonovaču da bi demotivisala lovokradice.

PRVI IZVEŠTAJ – 1990.

Međudržavni panel o klimatskim promenama UN izdao je svoj prvi izveštaj upozorenja na globalno zagrevanje. U narednih četvrt veka njegove prognoze uglavnom su se obistinile.

BORBA PROTIV KISELE KIŠE – 1990.

Amandmani na američki Zakon o čistom vazduhu pomogli su da se smanje kisele kiše i uništavanje ozona. Oni nalažu čistiji benzin i upućuju na smanjenje toksičnih isparenja.

POVRATAK CRNONOGOG TVORA – 1991.

Crnonogi tvorovi, u jednom trenutku istrebljeni u divljini, ponovo su naseljeni na američkom zapadu zahvaljujući programu razmnožavanja u zatočeništvu.

KUVAJTSKA NAFTA U PLAMENU – 1991.

Pred kraj rata u Persijskom zalivu Irak je zapalio više od 600 kuvajtskih izvora nafte. Izgorelo je ili prosuto oko 1,5 milijardi barela nafte.

POVRATAK VUKOVA U JELOUSTOUN – 1995.

Ponovo naseljeni u ovaj nacionalni park, vukovi pomažu u povratku ravnoteže u ekosistemu koja je bila poremećna namnožavanjem jelena.

GUBITAK AMAZONSKE ŠUME – 1995.

Brzina krčenja šume dramatično raste, uglavnom radi stvaranja pašnjaka za stoku, zbog povećanog izvoza govedine iz Brazila. Govedina je postala glavni uzrok uništavanja prašume.

OPORAVAK BELOGLAVOG ORLA – 1995.

Američka nacionalna ptica iz kategorije “ugroženih” prebačena je u blažu kategoriju, da  bi na kraju bila potpuno skinuta s liste. Ona je tek jedna od oko 90 životinjskih i biljnih vrsta kojima je to pošlo za rukom.

ZABRANA OLOVNOG BENZINA U SAD – 1996.

Nakon postupnog ukidanja donesena je zabrana, posle koje je nivo olova u krvi kod ljudi naglo opao. Veći deo Evrope to isto je uradio 2000. godine.

APOKALIPSA – 1997.

Naučnici su potvrdili da je hitridna gljivica koja uništava kožu vodozemaca, a koju šire ljudi, usmrtila na stotine varijeteta žaba i daždevnjaka.

PROTOKOL KJOTO – 1997.

Da bi se zaustavile klimatske promene, 37 zemalja obavezalo se da smanje emitovanje ugljen-dioksida. Kasnije je SAD odbio da potpiše ovaj sporazum.

BOMBRADOVANJE JUŽNE ZONE – 1999.

Tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije pogođena je petrohemijska industrija, što je dovelo do ekološke katastrofe.

HIBRIDNA REVOLUCIJA – 1999.

Tojota prius, prvi masovno proizveden automobil s benzinskim i električnim motorom, stigao je u Sjedinjene Države i odmah postao ikona efikasne potrošnje goriva.

KALIFORNIJA PRELAZI NA SOLARNU ENERGIJU – 2002.

Ova država je rešila da 20 odsto svog elektriciteta do 2017. godine dobija iz obnovljivih izvora energije. Premašila je postavljeni cilj i podigla ga na 100 odsto do 2045. godine.

RAZBIO SE LEDENI ŠELF LARSEN B – 2002.

Jedan Nasin satelit zabeležio je razbijanje ledenog šelfa od 3.250 kvadratnih kilometara, koje je trajalo mesec dana. Šelf se odvojio od Antarktičkog poluostrva, koje se sve brže zagreva.

URAGAN KATRINA – 2005.

Do sada najskuplji američki uragan odneo je 1.833 ljudska života i poplavio 80% Nju Orleansa.

ODSECANJE PERAJA – 2006.

Naučnici procenjuju da između 26 i 73 miliona morskih pasa godišnje biva ubijeno radi svojih peraja. Ove brojke su šokirale i alarmirale javnost zbog populacija morskih pasa.

FILM ALA GORA – 2006.

Film “Neprijatna istina” pomogao je u podizanju svesti javnosti o opasnosti od klimatskih promena i dobio Oskara kao najbolje dokumentarno ostvarenje. Ali od tada nije bilo znatnijeg pomaka u bavljenju ovom opasnošću.

TOKSIČNI OTPAD U OBALI SLONOVAČE – 2006.

Otpad koji sadrži vodonik-sulfid i ostale hemikalije istovaren je u blizini luke Abidžan. Od njega je umrlo 15 i obolelo 100.000 ljudi.

USPON KINE – 2006.

Masovnom upotrebom uglja za nagli uspon privrede Kina je pretekla Sjedinjene Države na mestu najvećeg zagađivača ugljen-dioksidom. Njene emisije gasa po glavi stanovnika ostaju znatno niže.

PROPADAJU PČELINJE KOLONIJE – 2006.

Pčelari počinju da prijavljuju misteriozno nestajanje pčela radilica, što izaziva propast mnogih kolonija.

PANČEVAČKI NOVEMBAR – 2006.

Još jedna zima uz pojavu toplotne inverzije i povećanog zagađenja benzenom, poteklog od naftne industrije u Pančevu, dovodi do prve serije masovnih protesta građana. U gradu se oglašavaju sirene za vazdušnu opasnost.

ELEKTRIČNI AUTOMOBILI – 2008.

Fabrika Tesla motors, osnovana 2003. godine, izbacila je na tržište svoj prvi automobil, potpuno električni kabriolet Roadster s dvoja vrata. Prema testovima kompanije, ovaj sportski auto može da prevali 400 kilometara s jednim punjenjem.

GLOBALNA BANKA SEMENA – 2008.

Svalbardski globalni trezor semena otvoren je duboko u arktičkim planinama. Njime upravljaju Norvežani, a može da uskladišti zamrznuta semena čak 4,5 miliona useva, kao osiguranje za buduće generacije.

IZLIVANJE NAFTE IZ DIPVOTER HORAJZONA – 2010.

Usled eksplozije platforme za podmorsko bušenje nafte poginulo je 11 radnika i izliveno više od 490 miliona litara nafte u Meksički zaliv, što je najveće izlivanje u istoriji Sjedinjenih Država.

KATASTROFA U FUKUŠIMI – 2011.

Zemljotres i cunami izazvali su delimično topljenje nuklearnog jezgra tri reaktora u japanskoj nuklearnoj elektrani, pri čemu su ogromne količine radioaktivnog materijala otišle u vazduh i more.

PROSTIRANJE ARKTIČKOG MORSKOG LEDA – 2012.

U septembru je zabeležen rekordni minimum, otprilike za dve Aljaske manje od uobičajenog.

POPLAVE U OBRENOVCU – 2014.

Nakon nezapamćene sezone majskih kiša, zbog uticaja klimatskih promena, brojne reke u Srbiji izlivaju se i plave gradove, puteve i industrijska postrojenja.

PARISKI SPORAZUM – 2015.

Lideri 195 zemalja saglasili su se da zaustave globalno zagrevanja na dva stepena Celzijusa. Mnoge zemlje kasnije su objavile smanjenje emisije gasova, ali nedovoljno za planirana dva stepena. Predsednik Donald Tramp objavio je da će se Sjedinjene Države povući.

IZUMIRANJE SISARA – 2016.

Prvi sisar koji je izumro kao žrtva klimatskih promena jeste Melomys rubicola, australijski glodar.

UKIDANJE UGLJA U BRITANIJI – 2017.

Prvi put od 1880-ih u kolevci industrijske revolucije prošao je jedan dan bez dobijanja struje od uglja. Britanska vlada namerava da zatvori sve termoelektrane s pogonom na ugalj do 2025. godine.

AUSTRALIJSKI POŽARI – 2019.

Zahvatili su područje veće od Islanda i usmrtili oko milijardu životinja.

HAMBURGERI BEZ MESA – 2019.

… postaju hit.

POŽARI U AMAZONSKOJ PRAŠUMI – 2019.

Požari povezani s krčenjem šume obavili su veći deo Brazila dimom i podstakli strah da će se delovi prašume pretvoriti u suvu savanu.

DAN ZEMLJE PUNI 50 GODINA – 2020

https://www.nationalgeographic.rs/vesti/15124-50-godina-uspeha-i-stete-najveca-dostgnuca-i-problemi-u-borbi-za-zemlju.html

26. januar – Svjetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine

Piše: Bojana Živković

 

Prva Konferencija UN o životnoj sredini održana u Stokholmu 1972. godine bila je zamajac koji je pokrenuo društvo na globalnom nivou da deluje u pravcu menjanja svesti o stanju u životnoj sredini, o načinu korišćenja resursa, zagađivanju i njegovim posledicama i potrebi da se spreči dalje degradiranje životne sredine. Na ovoj konferenciji je usvojena deklaracija kojom se naglašava potreba za obrazovanjem o zaštiti životne sredine. Tri godine kasnije, od 13. do 22. oktobra, Beograd je u okviru programa Ujedinjenih nacija ugostio predstavnike sedamdesetak država na Međunarodnom seminaru o obrazovanju o zaštiti životne sredine. Kao rezultat ovog seminara objavljena je „Beogradska povelja“, dokument koji postavlja ciljeve i osnovne smernice programa obrazovanja o životnoj sredini na globalnom nivou.

Ovaj događaj je izazvao velika očekivanja u svetu, međutim tek osamdesetih godina, kada se Amerika uključila osetio se pomak. Usledile su brojne inicijative, direktive i međunarodni ugovori kojima se pitanje zaštite životne sredine stavlja u obavezujuće okvire. Osim toga, kontinuirano raste svest i zabrinutost za stanje u životnoj sredini. Ljudi su osetili potrebu da budu informisani, svesni i obrazovani po ovom pitanju. Počele su se sprovoditi razne akcije širom sveta koje doprinose smanjenju zagađenja, uštedi energije i čuvanju resursa.
Na inicijativu Ujedinjenih nacija, nakon beogradskog Seminara, uspostavljen je 26. januar kao Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine. Cilj obeležavanja ovog datuma je ukazivanje na ekološke probleme na svim nivoima i poziv građanima i vladama da zajedno rade na podizanju svesti o potrebi očuvanja i zaštite životne sredine.

Šta podrazumeva obrazovanje o zaštiti životne sredine? Ono podrazumeva poznavanje prirodnih i društvenih nauka potrebnih za razumevanje i rešavanje ekoloških izazova, ali i formiranje novog sistema vrednosti čoveka u odnosu na prirodu i okruženje, zasnovanog na redefinisanim moralnim principima.

Glavni cilj ekološkog obrazovanja je naučiti ljude da u interesu svog opstanka moraju poštovati zakone i zahteve prirode, a ona će im bogato uzvratiti. Ne budemo li počeli da poštujemo te zahteve i ne samo poštujemo, nego stavljamo ispred profita, bićemo na velikom gubitku. Važno je biti svestan ekološke štete koju je pretrpela naša planeta, ali još je važnije shvatiti da je promena moguća. Neophodno je naučiti svakog čoveka da i male akcije imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu, i da taj uticaj najčešće nije mali koliko oni misle.

Obrazovanje o zaštiti životne sredine propagira svest, znanje, vrednosti, stavove i veštine u svakom pojedincu. Uči ga da poštuje okolinu kroz saradnju u rešavanju ekoloških problema na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou, da razmišlja o predstavljanju i rešavanju ekoloških problema sa kojima se susreće u svom okruženju, ali i da bude svestan problema koji se javljaju u udaljenim mestima i da razume da su to i njegovi problemi zbog povezanosti svih sistema na Zemlji.

Ekološko obrazovanje se oslanja na kritičko mišljenje, konstruktivno i kreativno rešavanje problema i efikasno donošenje odluka i uči nas da problemima pristupimo sa više različitih strana da bi sagledali širu sliku.

Potrebno je uskladiti sve interakcije između čoveka i životne sredine sa principima održivog razvoja što će omogućiti da danas imamo kvalitetan život u prirodnom okruženju, ali i da se takvo okruženje sačuva za buduće generacije. Iako mi ne znamo kakve će biti potrebe budućih generacija, jer će već deca koja se danas rađaju odrastati u svetu veoma drugačijem od onog u kome mi danas živimo, znamo da će nedostatak resursa i zagađenje značajno uticati na njihove mogućnosti.

U Povelji se naglašava da je čovek tvorac svog okruženja u šta ulaže svoje intelektualne, moralne, društvene i duhovne snage. U dugoj evoluciji ljudske rase na ovoj planeti, zahvaljujući ubrzanom razvoju nauke stvorene su razne prednosti kojima je čovek unapredio svoje postojanje, ali u slučajevima pogrešnog ili nemarnog postupanja napravljena je ogromna šteta kako samom čoveku tako i njegovom okruženju. Već sada vidimo da su se umnožili dokazi o štetama koje je čovek napravio prirodi u mnogim delovima planete: postoji opasan nivo zagađenja vazduha, vode,  zemljišta što je uticalo i na živa bića i narušilo ekološku ravnotežu, dovelo do iscrpljivanja resursa i ozbiljnih štetnih uticaja na fizičko, mentalno i socijalno stanje čoveka.

Povelja dalje kaže da su ljudi pogon društvenog napretka, stvaraju društveno bogatstvo, razvijaju nauku i tehnologiju i stalno transformišu životnu sredinu. Dostigli smo trenutak u istoriji kada moramo oblikovati naše akcije širom sveta, tako da one nemaju negativni uticaj na okolinu. Neznanje i ravnodušnost može izazvati ogromnu i nepopravljivu štetu životnoj sredini od koje zavise naši životi i dobrobit. Nasuprot tome, sa malo većim znanjem i mudrijim akcijama možemo postići za sebe i svoje potomstvo bolji život u zdravom i lepom okruženju.

Jedan od načina da učite o zaštiti životne sredine je upravo praćenje EkoBloga, gde se, kao što možete videti, grupa entuzijasta trudi da vam približi najrazličitije teme iz ove oblasti.

http://ekoblog.info/rs/26-januar-svetski-dan-obrazovanja-o-zastiti-zivotne-sredine/

4. novembar – Svjetski dan klimatskih promjena

 

 

Šta su klimatske promene?

Klimatske promene — to je termin koji ste sigurno čuli mnogo puta u poslednjih nekoliko godina.

Velike vrućine, ekstremno jaki pljuskovi, suše, smanjeni prinosi u poljoprivredi… sve ove stvari povezuju se sa porastom temperature na našoj planeti i izazivaju veliku pažnju javnosti. Naučnici nas upozoravaju da bi uslovi na Zemlji mogli drastično da se promene već do kraja ovog veka ukoliko ne prestanemo da spaljujemo fosilna goriva, deca širom sveta protestuju zbog brige za svoju budućnost, dok političari sve vreme obećavaju oštre mere koje nikako da počnu u potpunosti da se sprovode.

Ali šta tačno mislimo kada kažemo klimatske promene? U ovom i povezanim tekstovima pokušaćemo da vas bliže upoznamo sa tim pojmom i time kakve nas sve posledice očekuju u budućnosti.

Ko je kriv?

Prva stvar koju bi trebalo napomomenuti jeste da se kada se govori o klimatskim promenama ne misli na prirodne cikluse zagrevanja i hlađenja koje je opisao naš poznati naučnik Milutin Milanković, već na promene koje su izazvane ljudskom aktivnošću.

Jedna od odlika koja je čoveka izdvojila od životinja jeste sposobnost da ukroti sile prirode i njihovu energiju iskoristi za sopstvene potrebe. Voda i vetar pokreću mlinove vekovima, dok sagorevanje drveta oslobađa toplotu koja služi za grejanje i termičku obradu hrane, ipak to je bio samo početak i korišćenje tek manjeg dela energetskog potencijala koji je bio na raspolaganju. Fosilna goriva ležala su svuda oko nas čekajući da nađemo efikasan način da ih iskoristimo, a to se konačno dogodilo pronalaskom parne mašine koji je označio početak industrijske revolucije.

Gotovo sav napredak naše civilizacije u poslednjih dve stotine godina napajan je energijom koju smo dobili iz fosilnih goriva, ali to nije došlo bez cene. Dugogodišnja proizvodnja i sagorevanje uglja, naftnih derivata i prirodnog gasa doveli su do povećanja koncetracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferi i to će imati dugoročne posledice po klimu naše planete.

Kakve posledice?

Ideja da ljudske aktivnosti utiču na klimu nije nova, tom temom još krajem 19. veka bavio se Svante Arenius koji je objavio rad pod nazivom „Efekti ugljene kiseline u vazduhu na temperaturu na tlu“, dok je 1938. godine Gaj Kalendar predstavio svoj rad „Veštačka proizvodnja ugljen-dioksida i njegov uticaj na klimu“. Od tada je prošlo mnogo vremena i tehnološki napredak i godine istraživanja u velikoj meri unapredili su naše shvatanje ovog problema i mogućih posledica.

Glavna posledica klimatskih promena je povećanje temperature na Zemljinoj površini koje je zabeleženo od druge polovine 19. veka, zbog toga je u javnosti dugo bio popularan termin globalno zagrevanje. Međuitim, vremenom je postalo jasno da će promena temperature na našoj planeti izazvati i brojne druge posledice poput:

– Topljenja polarnih kapa i glečera

– Porasta nivoa mora

– Promene obrazaca padavina

– Povećane učestalosti ekstremnih vremenskih događaja

– Acidifikacije (povećanje kiselosti) okeana

U poslednjem izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene(IPCC) se zaključuje da je zagrevanje klimatskog sistema neosporno, i da su mnoge od promena primećenih od pedesetih godina dvadesetog veka nezabeležene decenijama ili čak milenijumima. Kao i da se sa velikom sigurnošću može tvrditi da su antropogeno povećanje koncetracije gasova staklene bašte u atmosferi i drugi ljudski uticaji na klimu dominantan uzrok zabeleženog povećanja prosečne globalne površinske temperature od početka industrijske revolucije koje iznosi oko 1,01 °C .

https://www.klima101.rs/sta-su-klimatske-promene/