3. jul – Međunarodni dan bez plastičnih kesa

Piše: Sara Damnjanović

Plastika kao neizostavan materijal koji se koristi u svakodnevnom životu ima više funkcija. Može pomoći u rešavanju brojnih izazova sa kojima se naše društvo suočava, bilo da se koristi kao pakovanje koje osigurava bezbednost hrane, služi za transport namirnica od prodavnice do kuće ili kao bio-kompatibilna plastika za farmaceutske proizvode. Takođe je jedan od najčešće korišćenih materijala, koji kao takav predstavlja veliko opterećenje na životnu sredinu. Pored toga što se proizvode i koriste u veoma velikim količinama i odlažu na nepropisne načine, tim proizvodima je potreban dugi niz godina da se samostalno razgradi u prirodi.

Plastika ima veoma široku upotrebu i predstavlja globalan problem.

Procenjuje se:

da svet koristi oko pet milijardi plastičnih kesa godišnje.
da se oko 13 miliona plastičnog otpada akumulira u morima i okeanima svake godine.
da je u poslednjoj deceniji proizvedeno i korišćeno više plastike nego u celini prošlog veka.
da koristimo 50% plastike kao plastiku za jednokratnu upotrebu.
da plastični otpad čini više od 10% ukupnog otpada koji svakodnevno proizvodimo.

Bezbedna ili ne?

Što se tiče bezbednosti plastike po ljudsko zdravlje plastični materijali sa oznakama 1, 2, 4 i 5 ne predstavljaju opasnost po živi svet jer sadrže jedinjenja velikih molekulskih masa koji nemaju mogućnost da prodru u hranu, a samim tim i u živi organizam.

Plastika koja je rizična za upotrebu jeste:

  • Plastika sa oznakom broj 3 ili polivinil hlorid, kod životinja izaziva oštećenje reproduktivnog sistema, oštećenja jetre, bubrega, srca.
    • Plastika sa znakom broj 6 ili polistiren, zagrevanjem u mikrotalasnim pećnicama može uzrokovati kancer kod ljudi i disfunkciju reproduktivnog sistema.
    • Ostala plastika koja je označena brojem 7 u sebi sadrži BISFENOL A (eng. Bisphenol A, BPA) koji predstavlja sintetički estrogen (hormon kod žena).

Zbog navedenog negativnog uticaja na čitav živi svet, teži se redukciji korišćenja plastike, a samim tim i plastičnih kesa. Kako bi se ljudskoj populaciji dokazala važnost smanjenja upotrebe plastičnih kesa, posvećen je jedan dan u godišnjem kalendaru upravo ovoj akciji, a to je – Međunarodni dan bez plastičnih kesa. Obeležava se danas, 03. jula. Zato, danas je pravi dan da pređemo sa plastičnih kesa na cegere ili neki drugi vid “transporta” proizvoda od prodavnice do kuće.

Kako možete doprineti smanjenju plastičnih kesa?

U prodavnice i supermarkete nosite svoj ceger, koji svakako traje duže, a neki zaista mogu mnogo lepše izgledati na vašem ramenu od plastične kese u ruci. Ima jako zanimljivih modela, pa čak postoje i radnje gde možete naručiti ceger sa printom po želji. Pritom ćete i uštedeti novac jer se u većini trgovinskih radnji plastične kese naplaćuju. Mada i u kupovini cegera treba biti odmeren, prekomerna kupovina svakako nije rešenje.
Postoje ekološke akcije koje uključuju čišćenje reka, šuma, parkova…

Pričajte sa ljudima o upotrebi plastičnih kesa i njihovom uticaju na životnu sredinu, samim tim se podiže svest populacije i skreće pažnja na problem koji zaista postoji.

Reciklirajte plastične predmete koje imate u svojim domovima, upotrebite ih više puta u istu ili različitu svrhu.

Recite „NE!“ plastičnim kesama.

Plastici je potrebno i po nekoliko stotina godina da se samostalno razgradi u prirodi, ako dođe da razgradnje ostaju mali delići poznatiji kao „mikroplastika“ koja predstavlja još veći problem po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Mikroplastika se zadržava u živim organizmima i tako pravi razne probleme. Ukoliko je potekla od plastike koja u sebi sadrži neku hemijsku supstancu, poput već pomenutog bisfenola, može izazvati poremećaj u endokrinom sistemu i to je samo jedan od primera.

Svakodnevno se bacaju velike količine plastičnih kesa koje na kraju završe u rekama, morima i okeanima. Dakle, ta široko rasprostranjena plastika uopšte nije bezazlena. Ako je ne vidimo kao predmet ili vreću u svakom slučaju je možemo naći u morskim organizmima koje konzumiramo. Razmišljajte o tome zarad sadašnjih i budućih generacija, napravimo dobar izbor i smanjimo upotrebu plastičnih kesa.

Међународни дан без пластичних кеса – 03. јул!

/by

Biljke nestaju duplo brže od životinja

 

 

 

Skoro 600 vrsta biljaka nestalo je u divljini u proteklih 250 godina, pokazuju nova istraživanja.

Ovaj broj nije zasnovan samo na procenama, već te biljke zaista ne postoje. Broj ptica, sisara i vodozemaca dvostruko je veći, jer biljke nestaju.

Naučnici kažu da biljke izumiru 500 puta brže od očekivanog.

Prema majskom izveštaju UN procenjuje se da je milion životinjskih i biljnih vrsta pred izumiranjem.

Istraživači kažu da su njihove analize lekcije svetu, koji treba iz njih da nauči kako da zaustavi izumiranje.

Većina ljudi može da imenuje sisara ili pticu koja je izumrla u poslednjih nekoliko vekova, ali malo ko može da kaže kojih biljaka više nema, rekla je doktorka Elis Hamfrejs sa Stokholm univerziteta.

„Iz ove studije prvi put imamo pregled o tome koje su biljke već izumrle, odnosno koliko se to brzo događa“, dodala je ona.

Među biljkama kojih više nema na našoj planeti spada i čileansko sandalovo drvo, koje je masovno korišćeno za proizvodnju esencijalnih ulja.

Najveći gubitak je na ostrvima i u tropima, u kojima ove biljke najčešće rastu.

Šta je istraživanje pokazalo?

Naučnici iz Kraljevske botaničke bašte Kju i sa univerziteta u Stokholmu zaključili su da je 571 vrsta biljaka nestala i da je to dva puta više nego izumrlih ptica, sisara i amfibija (ukupno 217 vrsta).

Naučnici veruju da ovo nije stvarna slika i da je mnogo više biljaka nestalo.

Jedna od pozitivnih stvari je to da su neke biljke, za koje se mislilo da su izumrle, ponovo pronađene, poput čielanskog šafrana.

Zašto je izumiranje biljaka važno?

Sav život na Zemlji zavisi od biljaka, jer one obezbeđuju kiseonik koji udišemo i hranu koju jedemo.

Izumiranje biljaka može dovesti do izumiranja drugih organizama koji zavise od njih. Primer su neke vrste insekata koji biljke koriste za ishranu ili za polaganje jaja.

Izumiranje biljaka je loša vest za sve vrste, rekla je doktorka Ejmera Nik Laghada, istraživačica u Kraljevskoj botaničkoj bašti.

„Opstanak miliona drugih vrsta zavisi od biljaka, uključujući i ljude. I sada pošto znamo bez kojih biljaka ostajemo, moramo da ih ponovo zasadimo i čuvamo, kako bi sačuvali i druge organizme“, objašnjava ona.

Koje lekcije smo naučili?

Istraživači kažu da se vrlo brzo moraju preduzeti određene mere za zaustavljanje izumiranja biljaka:

Beleženje vrsta biljaka širom sveta

Obnavljanje herbarijuma, koji čuvaju biljne uzorke

Podrška botaničarima koji se bave istraživanjima

Učiti decu da prepoznaju biljke koje rastu u njihovom okruženju

Doktor Rob Salguero Gomez sa Oksforda, koji nije radio na ovoj studiji, rekao je da prvo moramo da shvatimo kako, gde i zašto je gubitak biljaka važan i to ne samo za ekologe, već za celo ljudsko društvo.

„Mi direktno zavisimo od biljaka koje koristimo u ishrani, za zaštitu od sunca i građevinske materijale, a indirektno za stvaranje kiseonika i poboljšavanje mentalnog zdravlja, jer je opštepoznato da boravak u prirodi opušta ljude“, kaže on.

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/biljke-nestaju-duplo-brze-od-zivotinja/

BBC Srbija

/by

5 jun – Svjetski dan životne sredine

 

Obilježavanje Svjetskog dana životne sredine organizuju Generalni sekretarijat Vlade, Zajednica Opština Crne Gore i Ministarstvo održivog razvoja i turizma. U 20 crnogorskih opština predstavnici lokalnih samouprava, nevladinih organizacija, ali i svi zainteresovani građani, zajedno će urediti prostor u kom žive i borave. Akcije u svakom gradu održaće se u petak, 7. juna, s početkom u 9:00 sati.

U akciji će učestvovati opštine Andrijevica, Bar, Berane, Bijelo Polje, Danilovgrad, Žabljak, Kolašin, Kotor, Mojkovac, Nikšić, Petnjica, Plužine, Pljevlja, Podgorica, Rožaje, Tivat, Tuzi, Ulcinj, Cetinje i Šavnik.

U Andrijevici će biti uređen Park Knjaževac, u Baru je planirano čišćenje gradskih plaža i akvatorijuma barske marine. Biće održana i edukativna radionica na temu “Morski otpad”, na plaži Žukotrlica, nakon koje će biti prikupljen otpad sa te plaže.

Opština Berane organizovaće akciju čišćenja izletišta na Spomen parku Jasikovac i njegove okoline, kao i akciju uređenja jednog od urbanih područja u samom centru grada, u nastavku ulice VIII Crnogorske brigade. U dvorištima srednjih škola (JU Gimanzija „Panto Mališić“, JU Srednja medicinska škola „Dr Branko Zogović“, JU Srednja stručna škola i JU SSŠ „Vukadin Vukadinović“) biće organzovane mini akcije i časovi na otvorenom, posvećeni ekološkim temama. U Bijelom Polju planirano je postavljanje kontejnera u romskom naselju Strojtanica i sanacija tri deponije smeća, šuta i raznog otpadnog materijala na tom lokalitetu. U okviru manifestacije „Tri boje čistog“ biće  očišćeno školsko dvorište i naselja u kojima se nalaze partnerske osnovne škole, obale Lima ispod romskog naselja Strojtanica i samog naselja.

Opština Danilovgrad organizovaće čišćenje u Spužu, i to: put od Stologlava prema Burumu i željezničkoj stanici, plato Bedema, Park prijateljstva, put ka Spuškoj tvrđavi i divlje deponije. Planirana je i sanacija divljih deponija na teritoriji Spuža i pošumljavanje dvorišta Osnovne škole „Njegoš“. Na Žabljaku će se vršiti uklanjanje otpada sa lokaliteta Vlajkova krivina – Usijek, kao i orezivanje granja i niskog rastinja uz kolovoz.

U Kolašinu će biti očišćena sportska zona grada, park šuma Dulovine, kao i zasađena višegodišnja stabla u okviru dva gradska trga. U Kotoru će, na području mjesne zajednice Dobrota, biti zasađeno drveće na mjestu palmi koje su uništene u epidemiji crvenog surlaša.

Na području Mojkovca, biće čišćen teren pored magistralnog puta Mojkovac – Bijelo Polje. U Nikšiću će biti organizovana akcija  čišćenja i uređenja dijela zaštićenog prirodnog predjela –  Park-šume Trebjesa.

U opštini Rožaje će biti organizovano čišćenje gradskog područja, između dimiškinog mosta i pećke petlje, dok je u Petnjici predviđeno čišćenje najvećeg izletišta Turijak.

U Pljevljima će se raditi na hortikulturnom uređenju oko škole na Gukama gdje će biti zasađeno ukrasno i drvenasto bilje. U Podgorici će biti organizovano čišćenje Skalina, dok će u Plužinama biti sprovedeno uklanjanje divlje deponije na lokalitetu prigradskog naselja Seoca. U Tivtu će biti zasađena tri stabla česmine, perena, sukulenata i sezonskog cvijeća na Trgu Kulture. Biće zasađena stabla i na prostoru Velikog gradskog parka, koji je zaštićen kao prirodno dobro. 20 stabala raznog drveća biće zasađeno na teritoriji Opštine Tuzi, kao i očišćeno korito rijeke Cijevne u naselju Kuće Rakića, blizu vodopada.

Na području Cetinja biće zasađeno 20 lipa u dvorištima obrazovnih ustanova (vrtići, osnovne i srednje škole), kao i uređenje ulaza u nekadašnji gornji kompleks HEI Obod (prostor oko spomenika, košenje trave, uklanjanje rastinja i sl). U Ulcinju će biti organizovana akcija čišćenja dijela Velike plaže.

U Šavniku će biti očišćen teren i sakupljen otpad ispred zgrade Opštine, ispred škole, oko vrtića, oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i na gradskom trgu.

Svjetski dan zaštite životne sredine obilježava se u cijelom svijetu raznim aktivnostima i kampanjama, s ciljem skretanja pažnje javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Generalna skupština UN odredila je datum 5. jun, jer je tog dana održana Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine, koja je okupila 113 država koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine.

https://portalanalitika.me/clanak/336207/obiljezavanje-svjetskog-dana-zivotne-sredine-u-20-crnogorskih-opstina

/by

Kada zujanje utihne

 

CCD ili kada zujanje utihne

Piše: Sreten Filipović

(19.01.2018.)

Kada sam bio mlađi, jedna od pčela iz košnice mog oca ubola me je ispod donje usne. Usna je otekla i nakratko utrnula. Pčela je uginula.

Nažalost, anatomija pčele takva je da kada ovaj insekt jednom iskoristi svoju nazubljenu žaoku, ona u najvećem broju slučajeva ostaje zakačena za kožu ubodenog i biva bukvalno iščupana iz tela pčele. Nakon toga, pčela vrlo brzo ugine.

Skoro sigurno najkorisniji insekt za čoveka, ujedno je i jedno od najkrhkijih bića na planeti, a preti mu mnogo opasnosti. Najveća opasnost po pčele, nije njihova krhka građa, već jedan, i dalje misteriozni, fenomen izumiranja čitavih kolonija pod nazivom CCD sindrom (eng. Colony collapse disorder).

CCD sindrom predstavlja nestanak većine pčela radilica jedne kolonije, koje tako ostavljaju maticu i podmladak same u roju osuđenom na iščeznuće. Dakle, proces se odigrava u suprotnosti od „normalnog“ i proučenog razloga izumiranja pčelinjih kolonija, situacije kada matica ugine prva, a ostatak roja zbog nemogućnosti stvaranja podmlatka postepeno izumre.

Sindrom je najpre primećen u SAD, a zatim i u evropskim zemljama poput Nemačke, Švajcarske, Italije, Španije i Grčke. Nažalost, 2016. godine primećen je i u Srbiji.

Ovaj sindrom opažan je od davnina, ali ono što zabrinjava pčelare i naučnike širom sveta jeste to da je u poslednjim decenijama primećen strahovit porast izumrlih kolonija čiji je uzrok bio CCD sindrom. Tako je u periodu od 2007. do 2013. godine gubitak  košnica udvostručen u odnosu na prethodne periode, uglavnom zahvaljujući ovoj misterioznoj pojavi.

U naučnim krugovima do današnjeg dana nije postignut konsenzus o tome šta tačno izaziva CCD sindrom. Spekuliše se da ni ne postoji jedan uzročnik, već da se pre radi o kombinaciji već poznatih opasnosti i izazivača uginuća pčela.

Na prvom mestu nalaze se pesticidi. Hemikalije koje se nalaze u sredstvima za zaštitu bilja često dolaze u organizam oprašivača kao što su pčele. Mnoge od njih mogu da izazovu dezorijentaciju, oslabljeni imuni sistem i na kraju samo uginuće jedinke. Od posebnog značaja pominju se pesticidi neonikotinoidi čiji se period ekspanzije upotrebe u Sjedinjenim Američkim Državama poklopio sa periodom povećanog iščeznuća kolonija pčela. Međutim, čak i posle delimične zabrane korišćenja neonikotinoida u pojedinim evropskim zemljama, nije primećen značajan pad pojave CCD sindroma.

Drugi veliki uzročnici uginuća pčela jesu paraziti i virusi. Najpoznatiji pčelin parazit jeste grinja vrlo prikladnog naziva,  Varroa destructor, inače izazivač bolesti varoze. Zaražene kolonije takođe imaju oslabljen imuni sistem i skraćen životni vek. Iako se smatra za jednog od izazivača CCD, ovaj parazit nije pronađen u svakoj uništenoj koloniji koja je ispitivana.

Migratorno pčelarenje predstavlja još jedan od problema sa kojima se pčele susreću. Ovim načinom gazdovanja doprinosi se širenju zaraza među različitim populacijama pčela iz razloga što radilice češće dolaze u kontakt sa radilicama udaljenih oblasti.

 

Do gubitka genetičkog diverziteta pčela dolazi industrijskim uzgajanjem komercijalnih sorti. Tako često dobijamo situaciju da se veštačkom selekcijom dobijaju pčele koje proizvode više meda, ali za posledicu imaju oslabljen imuni sistem i podložnije su zarazama parazita i virusa. Pojave CCD učestalije su u zonama gde se praktikuje ovakav industrijski tip gazdovanja.

Novija praksa u pčelarenju jeste zimska prihrana visokofruktoznim kukuruznim sirupom, koji se dovodi u korelaciju sa neuhranjenošću pčela. Iako je ova vrsta prihrane visokoenergetska, mnogi istraživači tvrde da nije dobro koristiti monokulturnu ishranu, pogotovu ako i tokom prolećnih i letnjih meseci pčelari praktikuju ispašu samo jednom vrstom cveta.

Najnovije pretpostavke o mogućem izazivaču CCD sve više pominju i elektromagnetno zračenje. Iako je potrebno još istraživanja o uticaju ovog zračenja, za sada se pouzdano zna da izvesne frekvencije elektromagnetnih talasa mogu da izazovu dezorijentisanost pčela radilica.

Dobre vesti jesu da, iako izazivač CCD sindroma nije sa sigurnošću prepoznat, delovanje na moguće izazivače u 2016. i 2017. godini, dovelo je do izvesnog smanjenja trenda izumiranja u odnosu na prethodne godine. Nadajmo se da će se ovo nastaviti i u narednim godinama i da će budućnost pčela izgledati bar malo svetlije nego danas.

Tako, ako vas nekada ubode pčela, nemojte joj zameriti i setite se sa kakvim problemima se ovo najkorisnije stvorenje danas suočava.

http://ekoblog.info/sr/ccd-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%B7%D1%83%D1%98%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BD%D0%B5/?fbclid=IwAR2CudYh3df4q5gyoi2GF5aPePlenY0285jW0x1v5ILT_Y8WGdrUqCNIZGY

/by

Internacionalni dan biodiverziteta – 22. maj

Piše:  Jovana Vasić

 

Šta je to biodiverzitet i zašto je baš njemu posvećen današnji datum?

Biodiverzitet je najjednostavnije rečeno raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji. Sam naziv je relativno nov i nastao je spajanjem dve reči – „biološki” i „diverzitet”. Biodiverzitet je resurs od kojeg sve buduće generacije zavise, on predstavlja vezu između svih organizama na Zemlji, preduslov je za zdravu planetu i ima direktan uticaj na kvalitet života.

Poslednjih godina svedoci smo sve intenzivnijeg izumiranja različitih biljnih i životinjskih vrsta, a sve to zbog negativnog čovekovog uticaja na prirodu. Smanjenje biodiverziteta može da dovede do toga da se milioni ljudi u budućnosti suoče sa nestašicom hrane i vode za piće.

Iz ovih jednostavnih razloga napisana je Konvencija o biološkoj raznovrsnosti čija je međunarodna uloga da očuva biodiverzitet i upozori na važnost održivog korišćenja njegovih komponenti. Ovoj konvenciji do sada je pristupilo 196 država.

Kako bi se javnosti skrenula pažnja na važnost implementacije konvencije, generalna skupština je 20. decembra 2000. godine na osnovu rezolucije 55/201 proglasila 22. maj Internacionalnim danom biodiverziteta.

Ovogodišnje obeležavanje Međunarodnog dana biodiverziteta ima za cilj da proširi svest građana o tome koliko zapravo naša prehrambena industrija zavisi od biodiverziteta i zdravog ekosistema. Tema takođe baca akcenat na to da je raznolikost prirodnih sistema preduslov za ljudsko preživljavanje na Zemlji, dok istovremeno doprinosi ublažavanju klimatskih promena.

U poslednjih 100 godina, više od 90% sorti useva je nestalo sa polja zemljoradnika. Polovina vrsta mnogih domaćih životinja je izgubljena, a sve od 17 glavnih svetskih ribolovnih područja sada love na ili preko održivih granica. Sa ovim padovima, agro-biološka raznolikost nestaje, pa su tako ugrožene tradicionalna medicina i lokalna hrana. Gubitak raznovrsne ishrane direktno je povezan sa bolestima ili faktorima rizika za zdravlje, kao što su dijabetes, gojaznost i neuhranjenost, i direktno utiče na dostupnost tradicionalnih lekova.

Sve ovo predstavlja više nego dobre razloge da poštujemo i čuvamo raznovrsnost živog sveta naše zemlje jer on predstavlja našu hranu i naše zdravlje.

Izvori:

http://www.wwf.rs/nasa_planeta/biodiverzitet/

https://www.un.org/en/events/biodiversityday/

 

http://ekoblog.info/sr/dan-biodiverziteta/?fbclid=IwAR0_ml9iC3wCAwNfY64_-wpBj-UyMbiEhnbXZ4nNN34hDwSyFU91Ai6faJc

/by

Održivi razvoj

Piše:  Teodora Kaličanin

 

Često se susrećemo sa pojmom održivog razvoja kako u svakodnevnim razgovorima, tako i preko televizije ili interneta. Tema je vrlo ozbiljna i značajna.

Moramo biti svesni da su resursi na planeti ograničenog trajanja, to se za neobnovljive podrazumeva, ali i obnovljive treba pametno koristiti. Klimatske promene su očigledne i sasvim sigurno alarmantne. Često se zapitamo kuda ovo vreme vodi, osvrćemo se na političku situaciju u zemlji ili svetu, a nismo ni svesni koliko je sa druge strane razloga za brigu.

Princip polazi od prava sadašnjih generacija da zadovolje svoje potrebe ali isto tako bez ugrožavanja budućih generacija za istim pravom.

Održivi razvoj promoviše ravnomerno razvijanje uz ekonomski boljitak koji bi obezbedio smanjenje siromaštva, unapređenje kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenosti na minimum,  sprečavanje svih budućih, potencijalnih zagađenja i očuvanje biodiverziteta.

Termin održivosti predstavlja sposobnost trajanja nekog resursa. Prirodna održivost može se najbolje predstaviti na primeru prašuma ili velikih šumskih sistema, drveće se samo regeneriše, raste novo ali isto tako i odumire. Priroda sama po sebi poseduje sposobnost održivosti u smislu dugovečnog očuvanja i produkcije živog sveta. U celi taj prirodni ciklus ubacio se čovek svojim delovanjem i postao deo sistema, tako da princip održivosti sa čovekovim delovanjem se praktično svodi na umerenost i obnovljivost, dakle umerenost je vezana za neobnovljive resurse koji se moraju pametno i postepeno trošiti dok obnovljivost predstavlja vremensku dimenziju u kojoj se resursi mogu obnoviti.

Primer održivosti bi mogli biti Ujedinjeni Arapski Emirati, kao izuzetno bogata zemlja sa puno prirodnih bogatstava. Međutim i tu postoji problem, oni su jedna može se reći pustinjska država, imaju dosta problema sa vodom i hranom, s toga ulažu puno sredstava kako bi se sve to obezbedilo. Suprotno tome možemo spomenuti i jednu malu ostrvsku državu Nauru, smeštenu u Melaneziji uz samu ivicu ekvatora.

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka bila je najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika, imali su bogate rezerve fosfata, nastale od ptičijeg izmeta, guana. Kada su krenuli sa eksploatacijom rezervi, došlo je do toga da su devedesetih godina sve iscrpeli i usled loše organizacije i upravljanja bogatstvo je izgubljeno. Nauru je danas najsiromašnija zemlja, ekološki razorena i uništena, sve je ovo posledica nemarnog korišćenja neobnovljivih resursa.

Budimo pametni i dovoljno svesni situacije da moramo misliti na budućnost i na to kakvu planetu ostavljamo za sobom generacijama posle nas.

http://ekoblog.info/sr/odrzivi-razvoj/?fbclid=IwAR3HIkky4IN1qj3LLM7RZ9AUsf_52voCqEqbUZoMkwYjJ-wjLDHiK7Up45w

/by

26. april – Dan drveća

Piše: Jelena Kumović

Ako pratimo prirodu kao vođu, nikada nećemo zalutati.

Ciceron

„Arbor day” je praznik nastao u malom Španskom selu Mondonedo još davne 1594. godine. Ovaj praznik održava se u mnogim zemljama i obeležava dan kada treba da podstičemo jedni druge na sadnju drveća. Prvi moderan Dan drveća održan je takođe u Španskom selu pod nazivom Vilanueva de la Siera, a potom su ga počevši od Amerike, a zatim Australije, usvojile i gotovo sve svetske države. Prvi Dan sadnje drveća u Americi održan je 10. aprila 1872. godine i tada je zasađeno neverovatnih 1.000.000 drveta!

Kratkim osvrtom na prirodu i ulogu drveta, mogu vam veoma lako približiti veličinu i značaj ovog praznika. Drveće, pre svega kao kreator naše atmosfere i kiseonika, čini nezamenjiv i neprocenjiv deo našeg života. Upija radijaciju, zadržava i čuva vodu u tlu, pruža nam neophodne nutrijente sadržane u plodovima, a i hladovinu i tišinu kao najbolji lek za današnje bolesti tuge, nastale sistematičnim udaljavanjem od prirode i svega prirodnog u nama. Napomenula bih još u svetlu trenutnih dešavanja u Nacionalnom parku Tara, značaj drveća u sprečavanju odrona tla i erozije. Možemo i treba da se osvrnemo na ljudsku nezasitost i etičku degradiranost koja je uzrokovala ovaj incident, a da nije bilo drveća da se odupre odronu, isti bi se završio još tragičnijom smrću žitelja okoline. Dakle imamo dva veoma opipljiva primera u tekstu, koja nam pokazuju kako naša namera i svest utiču na život u globalnom smislu. Iz tog razloga, praznik sadnje drveća ne leči samo planetu, već i nas same. Uvidevši značaj i neophodnost ozelenjavanja, John Rosenow je 1972. osnovao fondaciju pod nazivom „ArborDay Foundation”. Ova fondacija na svom sajtu nudi mogućnost edukacije, volontiranja, kao i poručivanja biljaka i uputstva kako da se o njima brinete. Možete takođe postati i njihov član. Članarina iznosi svega 10 američkih dolara i kao novi član dobijate jedan od tri ponuđena poklona, po vašem izboru.

Suštinska namera fondacije jeste da kroz svoju aktivnost podstakne i inspiriše ljude na sadnju drveća kao vitalnog člana naše svakodnevnice. Da su u svojim namerama uspešni i odlučni, pokazuje i njihov višegodišnji projekat čiji je cilj da do 2022. godine u Americi bude posađeno 100 miliona drveća u šumama i naseljima i da na kraju ovog projekta 5 miliona ljudi bude samoinicijativno aktivno kada je sađenje drveća u pitanju.

Čini se da je u našoj državi u ovom trenutku pitanje očuvanja prirode i svesti o biološkom značaju drveća potpuno napustilo listu prioriteta. Rekla bih da je trenutno jedno posađeno drvo jednako herojskom činu, a jedna osvešćena osoba značajna koliko i sam život. Kod nas se ovaj praznik proslavlja 21. marta, no mi ćemo se našom aktivnošću, uz pomoć svih vas koji nas pratite i podržavate, truditi da svaki dan bude dan sadnje. Svaki momenat je neprocenjiv, a mogućnost ovog jeste da za početak svako od vas baci pogled na svoje dvorište ili park, nabaci malu ideju osobi do sebe, i u prijatnom društvu sa zemljom među prstima, načini prvi korak ka boljoj planeti, ka boljem sebi, ka boljem sutra.

O lepoti ovog čina i kao njegovoj posledici – rađanju života, čini se da se najviše priča tišinom i vazduhom ispunjenim plućima. Međutim, ja ću se osvrnuti na ono najneophodnije u celoj priči za šta su reči ključne, a to je rađanje još nečega podjednako lepog i neprocenjivog – poverenja u čoveka! Čini se da kroz ovakva dela zaista pokazujemo da smo vredni naše svesti i razuma, kao i prirode koja nam ih je podarila. Od svih benefita koje ovaj plemeniti čin nudi, izdvojila bih onaj po meni ključni, a to je povratak poverenja i empatije ka samom sebi.

Nadam se da ovo čitate u udobnosti svoga doma, u intimi svojih misli, i sa lakoćom u donošenju novih i boljih odluka. Ja sada odlazim da učinim šta je do mene, a do sledećeg teksta, budite mi malo stariji, mnogo srećniji, i za makar jednu klicu bogatiji! Dišite duboko, pozdrav!

http://ekoblog.info/sr/26-april-praznik-sadnje-drveca/?fbclid=IwAR1uejfyJAApJ0Dt3gtc4XQ55dXAN80-WcpJqHW5eIVJb0wShawxfGH4QeA

 

/by

Sat za planetu

 

Sat za planetu „Skini se sa plastike, navuci se na prirodu“

 

U subotu 30. marta 2019. godine gradovi širom svijeta će učestvovati u akciji gašenjem svjetala na 60 minuta i time još jednom poslati snažnu poruku da ipak možemo nešto preduzeti u cilju zaštite prirode, ali i skrenuti pažnju na probleme u sredini u kojoj živimo na zanimljiv način. Ovim putem pozivamo sve građane Crne Gore da ugase svijetla na sat vremena u periodu od 20:30 – 21:30h.

Fokus ovogodišnje kampanje je važnost prirode, stoga smo u proteklom periodu organizovali događaje i akcije tokom kojih smo govorili na temu važnosti očuvanja prirodnih resursa.

Priroda nam pruža sve ono što nam je potrebno da živimo, od vazduha koji udišemo do vode koju pijemo i čini naš život boljim. Međutim, sve većim pritiskom na prirodu čovjek ugrožava opstanak svih živih bića na Zemlji. Gašenjem svih svjetala koja u tom momentu nijesu prijeko potrebna, preduzimajući jednu pozitvnu akciju za našu Planetu, pomoći ćete u jačanju globalne odlučnosti da ostvarimo ulogu čuvara naše planete.

Sat za planetu je globalna kampanja kojoj se od 2007. godine, kada je prvi put organizovana, pridružio veliki broj pojedinaca, organizacija i gradova. NVO Green Home je ove kao i predhodnih godina pozvala Opštine, institucije, organizacije, kompanije, kao i pojedince da podrže akciju.

Kampanju će podržati 18 Opština, organizacijom pojedinačnih akcija ali i gašenjem svijetla na sat vremena. Pored opština kampanji će se pdridružiti veći broj poslovnih organizacija različitih djelatnosti, javnih institucija itd.

NVO Green Home u  subotu 30. marta 2019. godine, sa početkom u 20:30h organizuje centralni događaj u okviru kampanje Sat za planetu. Ove godine će u Kraljevom parku biti organizovano veče društvenih igara i akustični sat.

Ovom prilikom želimo pozvati nevladine organizacije, kompanije, institucije i gradove da budu dio ovog svjetskog događaja i da pokažu odgovornost prema sredini u kojoj žive gašenjem svijetla na 60 minuta.

http://www.greenhome.co.me/index.php?IDSP=1158&jezik=lat

/by

21. mart – Dan šuma, Dan drveća i Dan sadnje

Piše: Ana Branković

Na današnji dan u celom svetu obeležavaju se čak tri važna ekološka praznika – danas je Dan šuma, Dan drveća i Dan sadnje. Ovim danom slavimo prirodna bogatstva i dižemo svest o važnosti svih vrsta šuma, drveća i sadnje. Ovaj međunarodni praznik obeležava se tako što lokalne zajednice organizuju aktivnosti koje promovišu važnost šuma i potrebu za njihovim širenjem. Poseban fokus danas se stavlja na povećanje gradskog zelenila.

Šume pokrivaju preko 30% ukupnih kopnenih površina Zemlje, tj. prostiru se na oko 4 milijarde hektara. U Srbiji je trenutno 29% površina pod šumama (oko 3 miliona hektara), a trebalo bi da zahvataju oko 41% površina. Neplanskim sečenjem šuma čovek ugrožava prirodu i, prema procenama stručnjaka, godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Uprkos svemu, šuma je još uvek tu, ali joj je više nego ikada potrebna čovekova zaštita.

Svesne opasnosti drastičnog smanjenja šumskih predela, bogatije države smanjuju štetu uvođenjem koncepta održivog gazdovanja šumama, koji pre svega podrazumeva smanjivanje agresije na šume čestim sečama. Srbija je potpisala rezolucije donete na četvrtoj ministarskoj konferenciji o zaštiti šuma Evrope u Beču 2003. godine, na kojoj su usvojeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama. Međutim, ovi kriterijumi su okvirnog karaktera, a njihova realna primena podrazumeva proveru i usklađivanje na nacionalnom nivou.

Šume su deo našeg života mnogo više nego što možemo da zamislimo. Brižnom negom i upotrebom njenih održivih resursa, šuma će nas višestruko nagraditi u borbi protiv klimatskih promena. Ona je naš najveći saborac, kao i najveći saborac generacijama koje dolaze. Takođe, šume imaju ključnu ulogu u postizanju Ciljeva održivog razvoja koji su naporima Ujedinjenih nacija stupili na snagu od 1. januara 2016. godine.

Svakog 21. marta UN širi svest o važnosti svih vrsta šuma i njihovog biodiverziteta. Ove godine, na Dan šuma promoviše se edukacija pod nazivom „Naučite da volite šume“. Njome se na globalnom nivou širi poruka da celo čovečanstvo, bez obzira na uzrast, treba da brine o šumama oko nas. Zdrave šume zapravo predstavljaju zdrave otporne zajednice ljudi i perspektivnu ekonomiju.

Značaj šuma sve je veći, imajući u vidu da se do 2030. godine očekuje porast svetske populacije čak do 8,5 milijardi. Edukacijom o važnosti šuma, kako onom najmodernijom tako i tradicionalnom, može se postići krajnji cilj – da šume budu zdrava pluća planete. Takođe, investiranjem u šumarstvo poboljšava se i stanje svetske ekonomije – države daju poslove naučnicima, biolozima, šumarima i lokalnim zajednicama kako bi se sprečila seča šuma i obnovili opustošeni predeli.

Svetski Dan drveća slavi se radi isticanja ogromnog značaja drveta kao biomaterijala od kojeg direktno zavisi održivi razvoj cele planete.Drvo je plemenito i svakako zaslužuje dan kada ćemo slaviti njegov značaj. Valja se podsetiti – ono apsorbuje i skladišti ugljen-dioksid, a poklanja nam kiseonik koji nam je neophodan za opstanak. Drvo je prilagodljivo i prekrasno samo po sebi, a imalo je i ogroman uticaj na tok ljudske civilizacije.Ove godine, na Dan drveća organizuje se poseban događaj u Gracu od strane fondacije World Wood Day (WWDF) i Udruženja International Wood Culture Society (IWCS). Ovo će biti sedmo po redu okupljanje gde se očekuje više od 550 učesnika iz više od 90 zemalja širom sveta, kako bi se posvetila posebna pažnja temi klimatskih promena i uticaju koje drveće ima na njih.

Sa dolaskom proleća budi se i priroda, pa je zato 21. mart idealan dan i za obeležavanje Dana sadnje novih biljaka. U poslednje vreme, mnogo ljudi ima za cilj da svojim zajednicama obezbedi urbanistički isplanirano zelenilo u znatno većoj meri nego ranije. Ovaj takozvani „pokret urbanog baštovanstva“ zapravo predstavlja gajenje hrane u urbanoj sredini. Međutim, urbano baštovanstvo je mnogo više od toga. Ono predstavlja i svojevrstan način ponovnog spajanja čoveka sa prirodom i uživanja u hrani koju je sam stvorio, a ne u hrani koja direktno zavisi od sistema prehrambene industrije.

Idealno gledano, urbano baštovanstvo (ili „urbana agrikultura“) predstavlja prostor gde se prepliću ekološki održive metode, lokalne ekonomije i jaka spremnost među članovima iste zajednice, sve u cilju razvitka lokalnog prehrambenog sistema, tj. lakog pristupa pouzdano zdravoj hrani.

Ovakav vid baštovanstva postao je veoma popularan među mladima, pa sve više i više ima onih koji gaje povrće na svom balkonu ili ispred zgrade. Koristeći drvene ili glinene saksije, organska bašta može da se stvori na veoma malom prostoru.  Godišnje doba, pa i sam mesec i doba dana, veoma su važni faktori za sadnju. Pa zato, počnite sa gajenjem biljaka na svojim terasama baš na ovaj dan i dajte svoj doprinos zelenijoj budućnosti.

Šume i drveće predstavljaju večitu inspiraciju pesnicima i umetnicima.

„Za mene, drveće je uvek bilo najmudriji propovednik. Duboko ih poštujem kada žive u grupama i porodicama, u šumama i šumarcima. Još više, poštujem ih kada stoje sami. Tada je drvo kao usamljeni čovek. Ne kao neki pustinjak lopov koji se skriva zbog svojih poroka, već kao veliki čovek, samac, kao Betoven ili Niče. U krošnjama drveća ceo svet šuška, a njihovi koreni prodiru u beskonačnost; ali to nije nešto što ih sputava, drveće se svom snagom života bori za jednu stvar: da ispuni sebe prateći sopstvene zakone, da stvori svoju jedinstvenu formu, da predstavlja sebe bez ikakvih laži. Ništa nije više sveto, ništa nije bolji primer drugima nego prelepo jako drvo.“

 

HERMAN HESE

ekoblog.info/sr/dan-suma-dan-drveca/?fbclid=IwAR26_ZCgjsrzGougCohzr3uMS8TCtFYH7s16VC9ZEQxLTpgFVMH-j5ooiCg

/by

19. mart – Svjetski dan lasta

Dolazak proljeća vezuje se za pojavu ptica selica, posebno lastavica koje predstavljaju “glasnike” ovog godišnjeg doba. Širom svijeta upravo se 19. mart obilježava kao Dan lasta, tokom kojeg se slavi njihov povratak na gnijezdilišta i početak proljeća. Laste su kosmopolitska grupa ptica i nastanjuju sve kontinente osim Antarktika. Karakteristika ovih ptica je njihova prilagođenost lovu za hranom u letu, tj. najčešće se hrane insektima koje hvataju u letu. Tijelo im je vitko, a krila uska.

U Crnoj Gori je registrovano pet vrsta lasta, i to: gradska lasta (Delichon urbicum), daurska lasta (Cecropis daurica), lasta litičarka (Ptyonoprogne rupestris), brjegunica (Riparia riparia), i seoska lasta (Hirundo rustica).

Gradska lasta se odlikuje perjem koje je sa gornje strane plavo-crno, dok je donja strana tijela bijela. Polovi su slični, dok su mlade ptice smeđe-crne sa gornje strane. Hrani se insketima koje love na velikim visinama ili iznad površine vode. Gnijezda su prvobitno gradile na stijenama, liticama i u ulazima u pećine, dok su se vremenom prilagodile životu u blizini čovjeka, gdje najčešće na ljudskim građevinama formiraju gnijezda pojedinačno ili kolonijalno.

Daurska lasta je vrlo slična seoskoj lasti veličinom i obrisom (dugi rašljasti rep), ali je sa cijele donje strane bijela (nema riđe grlo) dok sa gornje strane preko vrata i nadrepnog regiona ima prugu riđe boje.

Lasta litičarka je jedina lasta stanarica u Crnoj Gori, dok su ostale četiri vrste selice. Smeđe je boje i za razliku od ostalih lasta nema rašljast rep. Naseljava litice u planinskim područjima na većim nadmorskim visinama.

Brjegunica je najmanja lasta koja se može vidjeti u Crnoj Gori. Ona je smeđa s gornje strane tijela, dok je trbuh bijel sa smeđom prugom preko grudi, te ima malo rašljast rep. Hrani se hvatanjem insekata u letu a može pojesti hiljade komaraca na dan. Gnijezdi se u kolonijama na vertikalnim pješčanim obalama gdje gradi tunele duge do 70cm. Gnijezdo kopaju oba partnera i to malo nagnuto uz brdo, da gnijezdo ne poplavi. Gnijezdo se sastoji od grančica i perja u maloj sobici na kraju tunela. Ženka polaže do 6 jaja. U koloniijama može biti do nekoliko stotina parova.

Seoska lasta se odlikuje crnim leđima plavkastog odsjaja, riđim grlom i čelom, bijelim trbuhom i dugim rašljastim repom. Seoske laste, kao i sve naše laste osim brjegunice, vješto grade gnijezda od blata, biljnog materijala i sluzi. Jedna je od vrsta čiji se dolazak u Crnu Goru prati svake godine u okviru međunarodne kampanje “Spring Alive – Proljeće uživo”. Ukoliko ovog proljeća opazite seosku lastu, prijavite nam vaša zapažanja na sajtu http://www.springalive.net/sr-me/migrations/addnew

Zaštita lasta u Crnoj Gori

Poslednjih nekoliko godina Centar za zaštitu i proučavanje ptica bilježi povećanje broja poziva građana u vezi za mogućnostima uklanjanja gnijezda lasta. Kako bi se spriječilo prljanje terasa, a što je najčešći razlog žalbi građana i razlog uklanjanja i uništavanja gnijezda, ispod gnijezda se može postaviti papirna ili drvena polica, koja se potom može redovno mjenjati. U slučaju da tokom sezone ptića neki od njih ispadne iz gnijezda preporučljivo je odmah ptića vratiti nazad u gnijezdo. Ako ne možete locirati gnijezdo ili se ono nalazi isuviše visoko, možete ptića staviti u gnijezdo drugih lasta uz uslov da one u njemu već imaju svoje ptiće. Ovo iz razloga što ptice, roditelji, ne prave razliku između gladnih kljunova i podjednako će biti brižni i prema svojim i prema usvojenim ptićima.

Svih pet vrsta lasta u Crnoj Gori su zakonom zaštićene vrste tako da je zabranjeno ubijanje i uznemiravanje ovih ptica, kao i uklanjanje i uništavanje njihovih gnijezda i mladunaca.

 

http://czip.me/aktuelno/657-svjetski-dan-lasta?fbclid=IwAR28nRnvgO4EaC7RttFOvZqG0UnzaUEf48XzMgmG3p9lr67OEbJtIBY4d0k

/by