21. oktobar – Svjetski dan jabuke

Piše: Emilija Gnjatović

Slatko ili kiselo, crveno, zeleno ili žuto volimo ih opet! Danas je Svjetski dan jabuka i prava je prilika saznati više o njima.

Jabuka je vrsta drvenaste biljke roda (Rosaceae). Jabuka je listopadno drvo i plod joj dozrijeva u kasno ljeto i u jesen. Postoji preko 7500 sorti jabuka. Domaća jabuka izrađena je u središnjim dijelovima Azije, a neke od njenih srodnih vrsta još uvijek se mogu naći u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i nekim dijelovima Kine. Najraniji podaci o uzgoju jabuka govore da je jabuka vjerojatno uzgajana u čitavom Perzijskom carstvu (500. godine prije Krista).

Osim što su ukusne i jeftinije od drugog voća, jabuke su vrlo korisna hrana. Bogata je vitaminima C, A, E i sadrži vitamin B kompleks.

Globalna proizvodnja jabuka za 2017. bila je čak 83,1 tona. U svijetu kontinentalne proizvodnje voća jabuke zauzimaju prvo mjesto, zbog čega ih se obično naziva kraljica voća.

Dana 21. listopada 1990. dan jabuke prvi je put proslavljen u Velikoj Britaniji. I danas se u Velikoj Britaniji slavi većina događanja i događaja, ali s vremenom su mnoge škole, restorani i organizacije širom svijeta prihvatile tradiciju obilježavanja Jabučnog dana, što predstavlja važnost jabuka u ljudskom zdravlju i prehrani.

Tijekom ovog Svjetskog dana seljani i mještani organiziraju velika okupljanja, a sudionici se kreću u rasponu od djece do starijih osoba, tako da je to također velika zabava i druženje. Naravno, organiziraju se razni štandovi i predavanja o jabukama, kako o samom uzgoju, tako i o jabuci kao hrani. Cilj Apple Day-a je voditi i podsjećati nas na raznolikost sorti, krajolike koji krase jabuke, ekologiju, kulturu hrane i podižu svijest o podrijetlu i putovima hrane. Promoviraju se i mali proizvođači i voćari koji teže organskoj proizvodnji. U Srbiji se na današnji dan uglavnom održavaju radionice i predavanja u školama, ekološkim organizacijama, neki prodavači mogu čak spustiti cijene na tržnicama, a negdje u srpskim selima u čast se peče rakija od jabuka.

Neke od naših najpoznatijih sorti jabuka su Budimachka, Torta, Schutovka, Chacha Late i Petrovac, a neke od svjetskih sorti su Grenny Smith, Jonathan, Idared i Golden taste.

Zanimljive činjenice:

Prema nekim vjerskim tradicijama i vjerovanjima, jabuka je zabranjeno voće.
Mnoge bajke spominju jabuke poput Snjeguljice i sedam patuljaka i Zlatne jabuke i devet paunova.
U nordijskoj mitologiji božica Iduna bila je simbol jabuke i mladosti.
Jabučni simbol je ugrižena jabuka.
U modernoj povijesti jabuka je simbol zdravlja i vitalnosti.
Stablo jabuke može živjeti preko 100 godina.
Oko 30 jabuka dovoljno je da napravite oko 4 litre jabukovače.
Da nije jabuka, Newton ne bi bio toliko popularan. ”

I kako slavimo Appleov dan? Mi možemo podržati male i lokalne proizvođače ili kupiti od susjeda. Posadite stablo. Okupite društvo ili obitelj i napravite kandirane jabuke, svi ih vole! Imate li viška jabuka? Napravite sok od pita i jabuka ili jabukovače i proslavite ovaj dan kako dolazi!

 

21.10. Светски дан јабука

/by

4. oktobar – Svjetski dan životinja

Piše: Milica Ilić

Do sada smo naglašavali značaj određenih grupa životinja: divljih životinja, morskih kornjača, nosoroga, žirafa, orangutana itd. Međutim, današnji datum posvećen je svim životinjama bez izuzetaka. Danas pridajemo podjednak značaj svakoj vrsti životinja i trudimo se da na različite načine pomognemo njihovoj dobrobiti. Naravno, jedan dan u godini ništa ne znači ako ćemo ih sve ostale dane potpuno zanemariti. Ipak proslavljanje ovog dana omogućava da se ujedine sve organizacije i pojedinci koji se na svoj način već bave zaštitom životinja. Oni bivaju obeleženi logoom World Animal Day i takođe promovisani na njihovom sajtu, što im omogućava da privuku investitore.

Najpre, šta su životinje?

Životinje su organizmi čije se telo sastoji od većeg broja ćelija i koje svoju hranu gutaju i vare je unutar tela za razliku od drugih višećelijskih organizama (na primer gljive izlučuju enzime van tela i tu svare hranu pa je apsorbuju, a znamo da biljke same stvaraju hranu fotosintezom). Ovakvi organizmi su brojni, a biološki mi spadamo u životinje. Za sad je opisano 1,4 miliona vrsta, a naučnici smatraju da ih ima mnogo više i dolaze u najraznovrsnijim formama. To su sunđeri, meduze, korali, crvi, insekti, paukovi, rakovi, stonoge, puževi, hobotnice, morski ježevi, morski krastavci koji svi predstavljaju beskičmenjake. I ribe (ima ih čak 20 000 vrsta, a neke izgledaju kao da su izašle iz filmova o vanzemaljcima), žabe i daždevnjaci, gušteri, zmije, kornjače, krokodili, ptice, torbari, kljunari i drugi sisari koji su nama najpoznatija grupa kičmenjaka.

Zašto posvetiti datum životinjama?

Zato što su njihovi životi veoma uslovljeni našim aktivnostima. Sve što radimo utiče na svet oko nas. Izgradnja puteva i naselja, laboratorijska istraživanja, uzgoj hrane (bilo da se direktno hranimo životinjama ili gajimo biljne useve), bacanje otpada, sve vrste transporta i mnoge druge naše aktivnosti (veoma često samo zabava!) imaju direktan uticaj na preživljavanje različitih vrsta životinja. Na životinjama se testira kozmetika, vrše naučni ekperimenti, od njih se uzimaju krzno, vuna, koža, jaja, mleko i otprilike sve što nam mogu dati. Bez njih ništa što imamo danas ne bi postojalo. U 21. veku kada se životni standard uveliko poboljšao u većem delu sveta i kada svi zahtevaju neka prava i mnoga od njih i dobiju, zašto onda i životinje koje su bile na planeti mnogo pre nas ne bi imale osnovna životna prava? Pored svih tkanina koje danas postoje krzno nam ne treba. Danas postoji i kozmetika koja se ne testira na životinjama. U laboratorijama se uvode zakoni o smanjenju broja korišćenih životinja i alternativnim zamenama kada god je to moguće. Ljudi se sve više okreću biljnoj ishrani. Ali tu ne treba zaboraviti da i biljni usevi uništavaju staništa životinja kao što je trenutno popularna priča o palminom ulju i orangutanima. Prosto čovek da stane i da se zapita šta mu je raditi. Ipak, promene dolaze polako ali sigurno. Budite svesni kako prisustvo životinja olakšava vaš život i budite im bar zahvalni na tome. Pokušajte da promenite u svom životu šta god možete kako biste njima pomogli. Mislim da je ovo dovoljno razloga da im posvetimo barem jedan dan godišnje!

Zašto baš 4. oktobar?

Za tvorca Svetskog dana životinja smatra se nemački pisac i izdavač magazina „Čovek i Pas“, Heinrich Zimmermann. On je organizovao prvi Dan životinja 24. marta 1925. u Berlinu. Događaju je prisustvovalo preko 5000 ljudi. Plan je bio da događaj od početka bude 4. oktobra, ali Sportska palata u Berlinu, gde je događaj održan, nije bila slobodna tog datuma. Najpre je dobio podršku samo u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Čehoslovačkoj. Ipak je vredno radio svake godine kako bi promovisao ovaj dan. Četiri godine kasnije događaj je prvi put održan na današnji datum. 1931. na konferenciji organizacija za zaštitu životinja u Firenci je prihvaćen predlog da se 4. oktobar obeležava kao Svetski dan životinja.

Ovaj datum je izabran u čast Svetog Francisa od Asisija (Franjo Asiški) koji je živeo u 11. i 12. veku i koji se smatra svecem ekologije i zaštite životinja. Postoje legende da je pričao sa životinjama i da se molio sa njima. Umro je 4. oktobra.

Kako možete doprineti?

Učestvujte u događajima za podizanje svesti o ugroženosti životinja, za usvajanje napuštenih životinja, dobrotvornim koncertima.

Nemojte učestvovati u aktivnostima koje zlostavljaju životinje radi zabave – cirkusi, morski parkovi, rodeo i slično, lov radi zabave, trke pasa i konja i dr.

Interesujte se o onome što jedete, odakle dolazi – istina je da upravo industrija hrane najsurovije zlostavlja životinje pre nego što dospeju na naš sto, zato kupujte od lokalaca ako je to ikako moguće. Industrija mleka i jaja nisu ništa bolje od industrije mesa po načinu kako tretiraju životinje. Čak i da se ne hranite hranom životinjskog porekla, pogledajte deklaraciju na pakovanju bilo kog keksa (čak i posnog) i videćete da sadrži palmino ulje, a usevi palmi uništavaju čitave ekosisteme. Izgleda da više nije stvar ni u tome šta jedemo, nego kakvi su zakoni. Učite i tražite alternative kad god je moguće. Edukujte druge i zahtevajte strože zakone. To je jedini način.

Obratite pažnju na brojnost populacije i pametno planirajte svoje potomstvo, jer to potomstvo mora nešto jesti.

Nemojte kupovati ljubimce! Kakvo vam zadovoljstvo predstavlja da vučete „rasnog psa“ na lancu ako znate kroz koji pakao prolaze kod uzgajivača?

Nahranite, pomazite i zbrinite napuštene životinje.

Светски дан животиња – 04. октобар

/by

Zašto Švedska uvozi otpad?

 

Piše: Emilija Gnjatović

Samo 1% otpada u Švedskoj završava na deponijama, oko 47% se reciklira, a ostatak završava u, takzvanom, waste-to-energy programu.

Šta je waste-to-energy program?

Ostatak otpada koji se ne može reciklirati, kao što su na primer neke vrste metala i neki deo poljoprivrednog otpada, spaljuje se i pretvara u električnu energiju.

Kako?

Otpad koji se ne može dalje obrađivati i reciklirati transportuje se u fabriku gde se ubacuje u specijalne pećnice i tamo se spaljuje. Pri tom procesu se izdvajaju velike količine pare koje okreću turbine i time se mehanički rad konvertuje u električnu energiju za elektrane koje snabdevaju stanovništvo.

Ali, na kraju ostaje i onaj otpad koji ne sagoreva kao što su porcelan i keramika. Takav otpad se melje i dodaje smesi za asfalt i služi za pravljenje i popravku puteva. Emisija ugljen-dioksida u atmosferu je čak dva puta manja od granice dozvoljene količine.

Švedska je poslednjih godina veoma dobro usavršila ovaj program, da je u Švedskoj ponestalo otpada. Iz tog razloga počeli su uvoziti otpad iz drugih evropskih zemalja, a najviše iz Ujedinjenog Kranjevstva. Izvoz otpada drugim zemljama odgovara zato što su takse na deponiju jako velike, izvoz otpada im je isplativiji i čak profitibilan.

Tako da Šveđani time što uvoze otpad, sebi stvaraju i električnu energiju.

Reciklaža u Švedskoj nije toliko zastupljena kao ovaj program, ali polako idu ka tome da otpadni materijal više recikliraju nego da ga spaljuju. Dok, na primer, u Italiji, u nekim regijama, efikasnost reciklaže dostiže i 80%.

Zanimljiva činjenica je da u Švedskoj postoji tržni centar koji prodaje reciklirane stvari, kao što su nameštaj, kompjuteri, posuđe i ostalo. Šveđani tu donose stavri koje više ne koriste ili nisu ispravne, a onda se to reciklira i pravi nešto novo ili ako je ispravno prodaje kao polovno.

Sve više zemalja sveta podstiče ovaj program, jer se praktično dobija besplatna električna energija. Svakako da postoje opet emisije ugljen-dioksida u atmosferu, ali to nisu količine koje prelaze dozvoljenu granicu, i samim tim ovaj program predstavlja konkurenciju ostalim elektranama koje koriste fosilna goriva.

 

http://ekoblog.info/sr/зашто-шведска-увози-отпад

/by