Vratimo prirodu u naše živote!

Autor Bojana Živković

 

Evropska komisija je 20. maja objavila važan dokument – Strategiju biodiverziteta EU do 2030. „Vratimo prirodu u naše živote”, kojom se predlažu konkretni koraci kako da se biodiverzitet Evrope do 2030. godine počne oporavljati.

Istog dana doneta je i Strategija za pravedan, zdrav i ekološki prihvatljiv prehrambeni sistem „Od njive do trpeze”. Ove dve strategije se dopunjuju omogućujući da se udruženim snagama prirode, poljoprivrednika, preduzetnika i potrošača radi na održivoj konkurentnoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji.

Komisija ima cilj da prikupi najmanje 20 milijardi evra godišnje za finansiranje ovih planova. Novac će doći iz privatnog i javnog finansiranja na evropskom i nacionalnom nivou, a čak će i značajan deo klimatskog budžeta Evropske unije biti uložen u biološku raznolikost.

U Evropskom zelenom dogovoru iz 2019. godine utvrđen je smeo plan za klimatski neutralnu cirkularnu ekonomiju u kojoj privredni rast nije vezan za potrošnju resursa. Ovaj dogovor naglašava važnost zajedničkog rešavanja problema klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.

U skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, u dvema novim strategijama se predlažu veoma ambiciozne mere i obaveze Evropske unije za zaustavljanje  gubitka biodiverziteta u Evropi i svetu, kao i reformisanje poljoprivrede i prehrambene industrije za konkurentnu održivost, zaštitu zdravlja i osiguravanje egzistencije svih aktera poljoprivredne proizvodnje.

Strategija biodiverziteta EU do 2030. „Vratimo prirodu u naše živote” ističe da je očuvanje biološke raznolikosti od ključnog značaja i za mnoge privredne oblasti, pre svega za obezbeđivanje hrane. Kao pet glavnih faktora nestanka biodiverziteta navedeni su: promene u korišćenju kopna i mora, preterana eksploatacija, klimatske promene, zagađenje i invazivne vrste.

Najistaknutiji ciljevi ove desetogodišnje strategije su da se:

10% poljoprivrednog zemljišta pretvori u predele velike raznolikosti uz stvaranje karakteristika kao što su „tampon-pruge”, živice i jezerca,

oprašivači vrate na poljoprivredno zemljište,

smanji zagađivanje,

poveća broj zelenih površina u urbanim sredinama,

pretvori minimum 30% kopna i mora u zakonom zaštićena područja, od čega trećina mora biti pod strogom zaštitom i to će biti staništa poput prašuma, močvara i prirodnih pašnjaka.

Strategija „Od njive do trpeze” podrazumeva da se do 2030. godine :

zasadi najmanje tri milijarde stabala,

prepolovi upotreba pesticida,

poveća zastupljenost organske proizvodnje sa sadašnjih 8% na 25% poljoprivrednog zemljišta,

smanji upotreba đubriva za najmanje 20%,

smanji prodaja antimikrobnih sredstava za životinje za 50%,

poboljša označavanje proizvoda kako bi se zadovoljile potrebe potrošača o informacijama o zdravoj i održivoj hrani.

Opšti ciljevi ove strategije su smanjenje ekološkog i klimatskog otiska prehrambenog sistema EU i jačanje njegove otpornosti, zaštita zdravlja građana i egzistencijalna sigurnost privrednih subjekata.

Evropska komisija obećava da će 2021. godine utvrditi pravno obavezujuće ciljeve zemalja članica EU za obnavljanje prirodnih rezervata poput livada, močvara, tresetnjaka, pašnjaka i šuma.

Kritičari kažu da je Evropska komisija, kao glavni izvršilac zakona EU, postala previše blaga prema nacionalnim vladama kada je u pitanju kršenje propisa iz oblasti zaštite životne sredine. Obe nove strategije su dobro ocenjene od strane stručne javnosti, ali se čuju i glasovi koji žele da podsete da je i do sada postojao veliki broj kvalitetnih dokumenata čije mere nisu odmakle dalje od papira.

 

Očekuje se da će nova strategija biti predstavljena na Konvenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu (COP15) u Kuenmingu, u Kini 2021. godine. Delegati iz 190 zemalja razmotriće globalne ciljeve za biološku raznolikost u narednoj deceniji, a Evropska unija će izvršiti pritisak na druge zemlje da slede njene smernice.

 

http://ekoblog.info/vratimo-prirodu/

22. maj – Međunarodni dan biodiverziteta

Autorka: Bojana Živković

Biodiverzitet (biološka raznolikost) se najčešće doživljava samo kao širok spektar različitih mikroorganizama, biljnih i životinjskih vrsta, ali on uključuje i genetičke razlike unutar svake vrste i raznolikosti ekosistema koji su domaćini različitih oblika interakcija među svojim članovima.

Ujedinjene nacije 20 godina obeležavaju 22. maj kao Međunarodni dan biodiverziteta i možemo primetiti da je sada svest o biološkoj raznolikosti kao globalnom dobru od ogromne vrednosti za buduće generacije izraženija, ali i dalje se broj vrsta značajno smanjuje određenim ljudskim aktivnostima.

Na prošlogodišnjoj konferenciji „Planeta na izdisaju” smo od prof. dr Jozefa Setelea, rukovodioca istraživanja IPBES-a saznali da je 75% površine kopna značajno izmenjeno, 66% okeana značajno oštećeno i više od 85% močvarnih područja zauvek izgubljeno, kao i da je u toku najintenzivnije odumiranje prirode i nestajanje divljih vrsta od nastanka čoveka.

Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana biodiverziteta je „Rešenje je u prirodi” i obuhvata tri različita aspekta – promocija znanja i nauke, podizanje svesti o važnosti biodiverziteta i poziv na akciju. Ovogodišnja tema naglašava nadu, solidarnost i važnost zajedničkog rada na svim nivoima kako bismo izgradili budućnost koja podrazumeva život u skladu sa prirodom.

Ovo je godina razmišljanja i preispitivanja i godina u kojoj smo u prilici da više nego ikada pokažemo snažnu volju za globalnim okvirom koji će „saviti krivulju“ gubitka biodiverziteta u korist cilokupnog živog sveta na Zemlji. Ovo je godina završetka Decenije biodiverziteta (2011-2020) i dobar momenat za donošenje zaključaka. Sledeće godine se otvaraju nova poglavlja brige o biodiverzitetu – Decenija obnove ekosistema i Decenija okeanologije za održivi razvoj, a čeka nas i novi samit UN o biodiverzitetu, kako bi se istakla hitnost delovanja na najvišim nivoima u znak podrške globalnom okviru za period nakon 2020. godine.

http://ekoblog.info/medjunarodni-dan-biodiverziteta/?fbclid=IwAR37UUI9ODh69sy75uK4O065hgy5jbTOaDtnUhuu6WNBwZRQP1jqpL2PWnw