Vratimo prirodu u naše živote!
Autor Bojana Živković
Evropska komisija je 20. maja objavila važan dokument – Strategiju biodiverziteta EU do 2030. „Vratimo prirodu u naše živote”, kojom se predlažu konkretni koraci kako da se biodiverzitet Evrope do 2030. godine počne oporavljati.
Istog dana doneta je i Strategija za pravedan, zdrav i ekološki prihvatljiv prehrambeni sistem „Od njive do trpeze”. Ove dve strategije se dopunjuju omogućujući da se udruženim snagama prirode, poljoprivrednika, preduzetnika i potrošača radi na održivoj konkurentnoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Komisija ima cilj da prikupi najmanje 20 milijardi evra godišnje za finansiranje ovih planova. Novac će doći iz privatnog i javnog finansiranja na evropskom i nacionalnom nivou, a čak će i značajan deo klimatskog budžeta Evropske unije biti uložen u biološku raznolikost.
U Evropskom zelenom dogovoru iz 2019. godine utvrđen je smeo plan za klimatski neutralnu cirkularnu ekonomiju u kojoj privredni rast nije vezan za potrošnju resursa. Ovaj dogovor naglašava važnost zajedničkog rešavanja problema klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.
U skladu sa Evropskim zelenim dogovorom, u dvema novim strategijama se predlažu veoma ambiciozne mere i obaveze Evropske unije za zaustavljanje gubitka biodiverziteta u Evropi i svetu, kao i reformisanje poljoprivrede i prehrambene industrije za konkurentnu održivost, zaštitu zdravlja i osiguravanje egzistencije svih aktera poljoprivredne proizvodnje.
Strategija biodiverziteta EU do 2030. „Vratimo prirodu u naše živote” ističe da je očuvanje biološke raznolikosti od ključnog značaja i za mnoge privredne oblasti, pre svega za obezbeđivanje hrane. Kao pet glavnih faktora nestanka biodiverziteta navedeni su: promene u korišćenju kopna i mora, preterana eksploatacija, klimatske promene, zagađenje i invazivne vrste.
Najistaknutiji ciljevi ove desetogodišnje strategije su da se:
10% poljoprivrednog zemljišta pretvori u predele velike raznolikosti uz stvaranje karakteristika kao što su „tampon-pruge”, živice i jezerca,
oprašivači vrate na poljoprivredno zemljište,
smanji zagađivanje,
poveća broj zelenih površina u urbanim sredinama,
pretvori minimum 30% kopna i mora u zakonom zaštićena područja, od čega trećina mora biti pod strogom zaštitom i to će biti staništa poput prašuma, močvara i prirodnih pašnjaka.
Strategija „Od njive do trpeze” podrazumeva da se do 2030. godine :
zasadi najmanje tri milijarde stabala,
prepolovi upotreba pesticida,
poveća zastupljenost organske proizvodnje sa sadašnjih 8% na 25% poljoprivrednog zemljišta,
smanji upotreba đubriva za najmanje 20%,
smanji prodaja antimikrobnih sredstava za životinje za 50%,
poboljša označavanje proizvoda kako bi se zadovoljile potrebe potrošača o informacijama o zdravoj i održivoj hrani.
Opšti ciljevi ove strategije su smanjenje ekološkog i klimatskog otiska prehrambenog sistema EU i jačanje njegove otpornosti, zaštita zdravlja građana i egzistencijalna sigurnost privrednih subjekata.
Evropska komisija obećava da će 2021. godine utvrditi pravno obavezujuće ciljeve zemalja članica EU za obnavljanje prirodnih rezervata poput livada, močvara, tresetnjaka, pašnjaka i šuma.
Kritičari kažu da je Evropska komisija, kao glavni izvršilac zakona EU, postala previše blaga prema nacionalnim vladama kada je u pitanju kršenje propisa iz oblasti zaštite životne sredine. Obe nove strategije su dobro ocenjene od strane stručne javnosti, ali se čuju i glasovi koji žele da podsete da je i do sada postojao veliki broj kvalitetnih dokumenata čije mere nisu odmakle dalje od papira.
Očekuje se da će nova strategija biti predstavljena na Konvenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu (COP15) u Kuenmingu, u Kini 2021. godine. Delegati iz 190 zemalja razmotriće globalne ciljeve za biološku raznolikost u narednoj deceniji, a Evropska unija će izvršiti pritisak na druge zemlje da slede njene smernice.
