Radne obuke i zapošljavanje lica sa invaliditetom u Kolašinu

NVO Natura realizuje projekat ”Radne obuke i zapošljavanje lica sa invaliditetom u Kolašinu ”, koji je podržan od strane Zavoda za zapošljavanje kroz grant šeme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje lica sa invaliditetom.
Počeli smo 23-eg jula i do sada održali dvije motivacione radionice za zainteresovane osobe sa invaliditetom kao i poslodavce sa teritorije opštine Kolašin. Sem toga imali smo i više individualnih sastanaka sa pomenutim ciljnim grupama projekta a u cilju njihvog uključivanja u planirane aktivnosti. Da napomenemo da smo kroz ovaj projekat planirali uključivanje sedam osoba sa invaliditetom u različite aktivnosti projekta dok će njih pet imati priliku i da se radno obuči a zatim i zaposli kod poslodavaca iz Kolašina na period od 6 mjeseci.
Možemo se pohvaliti činjenicom da smo tokom realizacije prethodnog projekta koji je 2018 godine bio podržan od strane Zavoda za zapošljavanje kroz grant šeme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošjavanje lica sa invaliditetom uspješno obučili i zaposlili 6 osoba sa invaliditetom iz Kolašina od kojih je čak njih pet nastavilo da radi kod poslodavaca i nakon što je projekat formalno završen.
Iskreno se nadamo da ćemo sličan rezultat ostvariti i ovim projektom a sve u cilju zapošljavanja lica sa invaliditetom i smanjenja njihovog siromaštva kao i povećanja nivoa socijalne inkluzije u lokalnoj zajednici.

/by

Svjetski dan monitoringa voda – 18. septembar 

Piše: Radenka Kolarov

Da li ste znali da je prošlo svega 16 godina od obeležavanja prvog svetskog dana monitoringa voda? 18. septembra 2003. godine je bio presudan datum u istoriji koji je označio početak nečeg zaista značajnog za globalnu sliku stanja voda. Ovaj datum zapravo ima svoj poseban pristup u obeležavanju te teme jer se od klasičnog programa vrlo lako došlo do takozvanog svetskog „izazova“ monitoringa voda (The World Water Monitoring Challenge (WWMC)). Pre svega, bitno je naglasiti da pokret predstavlja projekat za građane koji ih ohrabruje i podstiče da testiraju i štite vodne resurse u svakoj prilici tokom cele godine.

Za sve voljne entuzijaste obezbeđeni su kompleti  od strane „The World Water Monitoring Challenge“ organizacije za praćenje četiri indikatora kvaliteta voda: zamućenosti vode, pH vrednosti, temperature i količine kiseonika u vodi. Navedeni parametri su od ključnog značaja za procenu upotrebne vrednosti vode. Stepen zamućenosti često može biti pokazatelj uticaja erozije na oblast; pH vrednošću se definiše količina kiselina u vodi, a koja može biti prisutna u većoj meri usled primene raznih hemijskih sredstava u poljoprivredi ili čak kao posledica kiselih kiša. Na temperaturu voda mogu uticati lokalni rudnici ili pak intenzivna obrada zemljišta, uklanjanje visoke vegetacije koja potencijalno obezbeđuje senku tokovima reka, jezerima i drugim vodama. Udeo kiseonika u vodi je od presudnog značaja za sve nas, jer time definišemo udeo živog sveta u vodi. Na udeo kiseonika može značajno uticati temperatura (hladna voda može da podrži više kiseonika od tople vode) i prisustvo organizama kao što su bakterije i alge. Od 2009. godine period ispitivanja i izveštavanja produžen je od 22. marta do 31. decembra. Kao rezultat toga, program je porastao sa oko 30.000 učesnika na skoro 340.000 u poslednjih pet godina. Upravo zbog tog proširenog vremenskog okvira i promovisanja u toku cele godine, Svetski dan monitoringa voda je postao poznat kao svetski izazov za praćenje stanja voda.

Prema podacima iz 2016. godine 338.959 ljudi je pratilo kvalitet voda u 77 zemalja i šest kontinenata, što predstavlja povećanje učešća od 62% u odnosu na prethodne godine. Vodeća u svim zemljama po broju učesnika bila je Malezija sa 82.000, dok je po broju lokacija dominirala Amerika sa analizama monitoringa iz preko 1.754 lokalnih mesta. Sve u svemu, velik broj testnih setova WWMD distribuirano je u 2017. godini, a nadamo se da će se premašiti svi dosadašnji rekordi u 2018. godini. Bitno je naglasiti da je Svetski izazov za praćenje voda koordinisan od strane Federacija vode (The Water Environment Federation (WEF)) i Međunarodne akademija za vode (The International Water Association (IWA)).

Kroz ovaj svetski izazov, kako pojedinci – tako i grupe ljudi mogu da podele svoje podatke sa drugim naučnicima u svetu kroz karte, grafikone i mape preko zvaničnog sajta, a pored tih podataka mogu da naiđu i na zavidan broj svakakvih informacija na sličnu temu.

 

http://ekoblog.info/sr/18-9-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B0/?fbclid=IwAR2NgoYcuGh9v8dhq-fHuMmyXRc0TRCKVfyuk9L-bX7q_RVBrEHoxxRCd3g

/by

5. septembar – Dan Amazona

Piše: Verica Petrašinović

Ovih dana kruže slike po internetu o požarima u Amazoniji i to je zaista tužna vest koja treba da se raširi u javnosti i treba da se priča o tome. Takođe kruže i empatične priče ljudi koji očigledno tek sada postaju svesni važnosti očuvanja prirode i njenog postojanja uopšte. Isto tako, na internetu možete pronaći podatke kako da pomognete obnovi prašume, gde da donirate novac i gde da se prijavite da volontirate.

Hajde da se za početak podsetimo o lepotama Amazona i svih razloga zašto volimo prirodu.

Dakle, Amazon je reka u Južnoj Americi i vodom najbogatija reka na svetu. Od ukupne količine vode koju sve reke unesu u okeane, 20% otpada na Amazon. Tok Amazona polazi sa planinskih padina i od jezera napajanih vodom iz planinskih glečera južnoperuanskih Anda.

Gornji tok reke Maranjon teče u pravcu severa, da bi zatim skrenuo ka istoku, spuštajući se u basen Amazona. Duž srednjeg i donjeg toka ulivaju se pritoke sa Gvajanskog pobrđa na severu i Centralne brazilske visoravni na jugu.

Snažni tok reke i plima Atlantskog okeana stvaraju fenomen poznat kao povratni plimski talas koji putuje uzvodno i pojavljuje se na Amazonu i susednim rekama nekoliko puta godišnje. Počinje grmljavinom koja se pojačava i javlja se na mestima gde dubina reke ne prelazi 7 metara.

Ono što je posebno bitno jeste da više od trećine svih biljnih i životinjskih vrsta živi u basenu amazonskih tropskih šuma. Kopnene i vodene životinje su se savršeno adaptirale na stalne poplave karakteristične za taj tip staništa, pa tako na primer mravojedi i oposumi prihvataju predmete repovima ili na primer ribe koje su razvile kutnjake kako bi se hranile voćem.

S obzirom na to da je vidljivost u muljevitim močvarama znatno smanjena, neke životinje su razvile čulo dodira kako bi se adaptirale. Tu žive najveće kornjače, vidre, glodari i zmije na svetu. Što se tiče biljnog sveta, veoma je raznovrsno i prelepih boja, kao što su orhideje, kakao, bromelije, kafa i mnoge druge.

Krčenje šuma, rudarstvo, požari i agrikultura izazivaju velike probleme i uzrokuju postepeni nestanak ovog prirodnog staništa. Smatra se da su farmeri namerno izazivali požare radi obrade zemljišta.

U odnosu na prošlu godinu, proces uništavanja šuma je dostigao čak 88%, a broj požara je povećan za 84% u odnosu na prošlu godinu. Oko 17% kišne šume je nestalo i ako taj procenat dostigne 25%, smatra se da više neće biti pomoći i da će postepeno celo područje prerasti u savanu.

Takođe, to može dovesti do ekonomskog kolapsa, s obzirom na to da kiša ovog područja snabeva mnoge gradove, hrana koja obezbeđuje ljudima preživljavanje i turizam kao bitan faktor. Ne smemo zaboraviti ni štetne uticaje dima poreklom od požara po zdravlje ljudi, a koji se već uveliko ispoljavaju.

Za kraj, moram da se zapitam, šta bi bilo da je svako od nas već od malena naučen da voli prirodu i živa bića, da počisti ispred svog ulaza u zgradu ili kuću, da se s vremena na vreme edukuje o zaštiti okoline… Možda je to neka nova tema, a do tada, hajde da delimo misli i rešenja, vreme ćutanja je iza nas.

http://ekoblog.info/sr/dan-amazona/?fbclid=IwAR38-N35_r3qCjGCiG8IiTr9ez8wMJQclUpweQ-ecFsiNRtSca1NGZDfWSk

/by