Uticaj pejzažne arhitekture na životnu sredinu
Piše: Radenka Kolarov
Tek u poslednjih nekoliko decenija pejzažna arhitektura je postala jedna od vodećih profesija koja se bavi složenim ekološkim problemima. Ranih tridesetih godina prošlog veka pejzažne arhitekte bile su uključene uglavnom u projekte manjih razmera, ali se sa vremenom i novonastalim ekološkim okolnostima, njihov uticaj povećao. Ranije, pejzažne arhitekte igrale su manje uloge u timovima za razvoj i zaštitu životne sredine. Međutim, danas igraju vodeću ulogu, pri čemu, pored znanja iz oblasti botanike, hortikulture, građevine, arhitekture i drugih relevantnih oblasti, moraju posedovati sveobuhvatno znanje i o problemima iz domena zaštite životne sredine. Neki od najznačajnijih radova pejzažnog arhitekte uključuju procenu uticaja na životnu sredinu, pejzažno planiranje regija, gradova i naselja, oporavak degradiranih zemljišta, planiranje priobalnih područja i održivo ekološko planiranje transportnih mreža i industrije, kao jednih od glavnih faktora i izvora zagađenja današnjice.
Uticaji na okolinu (ekonomski, fizički, socio-kulturni, psihološki i ekološki) variraju u intenzitetu i obimu od lokacije do lokacije, u zavisnosti od veličine projekata uređenja pejzaža kao i raspoloživih elemenata koji se koriste u samom kontekstu poboljšanja životne sredine. Prioritetne oblasti u planiranju pejzaža i upravljanju životnom sredinom uključuju upravljanje vodnim resursima, transportom, upravljanje otpadom, održavanje prostora, kao i celokupni dizajn održivog razvoja. Uređenje pejzaža ima i negativne i pozitivne uticaje na životnu sredinu. Negativni uticaji uključuju krčenje šuma, zagađenje (vazduh, voda i zemljište) kao i modifikacije ekosistema. Pozitivni uticaji pejzažnog uređenja uključuju mnoge društveno-ekonomske efekte, kao i obezbeđivanje kontakta sa kulturom i prirodom nekog predela. Prednosti zaštite životne sredine uključuju akcije očuvanja iste, inicijative za upravljanje otpadom, poboljšanje izgleda gradova, poboljšanje stanja same životne sredine kao i maksimalno uključivanje profesionalaca poput pejzažnih arhitekata, hortikulturista, urbanista, kustosa, vajara, umetnika i ekologa. Inicijative procene uticaja na životnu sredinu, revizije i kontrole kvaliteta dokazale su da prednosti pejzažne arhitekture u smislu fizičke, biološke, socijalne, ekonomske, psihološke i infrastrukturne uloge daleko prevazilaze njegove negativne posledice na biodiverzitet.
Može se reći da pejzažna arhitektura utiče i na faktore koji nisu nužno kvantitativno merljivi poput poboljšanja socijalnih odnosa, očuvanja običaja i kulturnog nasleđa. Sa druge strane, oni efekti koji su merljivi, a kojima se bavi pejzažna arhitektura su problemi poput zagađenja, obezbeđivanje hrane u gradovima, iscrpljivanja zaštitnog ozonskog omotača zemlje, krčenja šuma, izumiranja vrsta, globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Planiranje predela je veoma važno kako bi se ublažili efekti opasnosti i rizika po životnu sredinu. Pored toga, dobrobit čoveka i njegove okoline odražavaju se na psihičko i fizičko zdravlje čoveka.
Projekti iz oblasti pejzažnog projektovanja uzrokovali su velika poboljšanja kada su u pitanju transportne mreže i degradirane urbane strukture oplemenjivanjem takvih prostora pejzažnim elementima. U razvijenim zemljama pejzažno planiranje i zaštita životne sredine idu ‘ruku pod ruku’ sa ciljem pružanja osnovnih pogodnosti poput parking mesta, javne rasvete, mobilijara, komunalnih usluga, sanitarnih i inženjerskih usluga kao što su vodosnabdevanje, kanalizacija i prečišćavanje otpadnih voda, odlaganje otpada, snabdevanje električnom energijom i komunikacionim sistemima.
S obzirom na važnost uređenja pejzaža po društvo i životnu okolinu, nije iznenađujuće da je potreba za uključivanjem profesije pejzažne arhitekture u odlučivanje o životnoj sredini prepoznata kao od izuzetnog značaja. Pejzažno planiranje i tehnologije obnovljivih izvora energije mogu pomoći u smanjenju efekata urbanih ostrva, staklene bašte, zagađenja, toplotnog stresa i drugih opasnosti po životnu sredinu, prisutnim naročito u gradovima. Rastuća stopa urbanizacije izazvala je brojne probleme u životnoj sredini. Mnoge ljudske aktivnosti prouzrokovale su degradiranje životne sredine, dok su druge štetne prakse rezultirale katastrofama poput uništavanja pustinjskog tla, poplave, ubrzane erozije zemljišta i drugih problema poput gubitka biološke raznolikosti, iscrpljivanja ozonskog omotača, krčenja šuma i zagađenja prirode. Iako će uvek postojati potreba za opštim podizanjem svesti o životnoj sredini, danas postoji još hitniji prioritet – da se pokaže kako se koncept održivog razvoja može primeniti na stvarnu životnu situaciju.
Može se reći da je uređenje pejzaža katalizator održivog okruženja i razvoja, a da je suština uređenja pejzaža poboljšanje životnog okruženja ljudi kroz unapređen kvalitet životne sredine.