5. jun – Svjetski dan zaštite životne sredine
Autor Bojana Živković
Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se ove godine pod sloganom „Vreme je za prirodu“. Ovaj događaj koristi se kao jedan od glavnih načina na koje organizacija UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini i podstiče političku pažnju i akciju. U duhu ovog praznika, donosioci odluka spremniji su za potpisivanje i ratifikovanje međunarodnih konvencija o životnoj sredini, kao i za razgovore o lokalnim ekološkim problemima.
Međutim, do toga se nije stiglo preko noći. Švedska je, još 1968. godine, prva predložila da se u UN održi konferencija koja će biti usmerena samo na pitanja zaštite životne sredine. To je prihvaćeno tek 1969. godine, kada je odlučeno da će se 3 godine kasnije u Švedskoj održati jedna takva konferencija. Zanimljivo je da je za voditelja konferencije odabran Moris Strong, kanadski diplomata koji je radio u naftnoj industriji, ali je bio vrlo zainteresovan za životnu sredinu.
Konačno, 1972. godine, posle 4 godine priprema, lideri iz celog sveta seli su zajedno da razgovaraju o tome kako da podignu svest o zaštiti životne sredine i tada je, na samom početku Stokholmske konferencije, 5. jun proglašen za Svetski dan zaštite životne sredine. Prvi put je proslavljen pod sloganom „Samo je jedna Zemlja” 1974. godine. Tokom godina birane su zemlje domaćini i teme koje su odgovarale najvećim problemima i izazovima – od zagađenja mora, uništavanja šuma i krijumčarenja divljih vrsta, preko klimatskih promena, cirkularne ekonomije i održivog razvoja do obrazovanja dece o zaštiti životne sredine.
Sada više od 140 zemalja učestvuje u obeležavanju ovog ekološkog praznika, a veliki broj poznatih ličnosti podstiče ljude da, svako na svoj način, daju doprinos u zaštiti životne sredine. Širom sveta organizuju se brojni stručni i naučni skupovi, sadnje drveća, biciklističke vožnje, koncerti, izložbe, festivali, takmičenja u školama, čišćenja prirode i prikupljanje reciklabilnog otpada. Ove godine milioni ljudi događaj će obeležiti na digitalni način, povezani na društvenim mrežama.
Svake godine domaćin zvanične proslave Svetskog dana zaštite životne sredine je druga zemlja. Ovogodišnji domaćin je Kolumbija u partnerstvu sa Nemačkom, a tema je biodiverzitet. Odluka o temi i domaćinu doneta je u decembru 2019. godine u Madridu, na Konferenciji UN o klimi (COP25).
„Klimatska akcija i očuvanje biološke raznolikosti dve su strane iste kovanice. Moramo razviti politiku kojom se zaustavlja izumiranje biljnih i životinjskih vrsta. Nemačka sa zadovoljstvom podržava Kolumbiju i druge zemlje članice u pokretanju akcije za biodiverzitet“, rekao je Johen Flasbart, nemački državni sekretar za životnu sredinu.
Cela treća decenija 21. veka biće u znaku očuvanja biodiverziteta, pa ne čudi što je ova tema izabrana za ovogodišnji Svetski dan zaštite životne sredine. Očekuje nas Konferencija UN o biološkoj raznolikosti (COP15) u Kuenmingu, u Kini, a počinje i Decenija obnove ekosistema (2021-2030).
Ako se pitate zbog čega je baš Kolumbija domaćin ovogodišnjeg događaja – ona je na prvom mestu po broju različitih vrsta ptica i orhideja, dok po broju biljaka, leptira, slatkovodnih riba i vodozemaca zauzima drugo mesto na svetu. Biodiverzitet ove zemlje održava oko 10 procenata biološke raznolikosti cele planete, tako da je Kolumbiju izabrala sama tema praznika.
Biodiverzitet je temelj na kom počiva čitav život na planeti Zemlji. Promena ili uklanjanje jednog elementa tog sistema utiče na ceo sistem i može proizvesti veoma negativne posledice jer svaki pojedinačni član ukupne biološke raznolikosti igra veliku ulogu u prirodnoj ravnoteži.
Ljudske aktivnosti uključujući krčenje šuma, uništavanje staništa divljih životinja, intenziviranje poljoprivrede i ubrzanje klimatskih promena, gurnuli su prirodu izvan njenih granica. Mnogi Zemljini ekosistemi su u blizini kritičnih tačaka iscrpljivanja ili nepovratnih promena, vođenih visokim rastom stanovništva i ekonomskim razvojem. Međutim, rastuće stope korišćenja prirodnih resursa i uticaji na životnu sredinu koji se javljaju nisu neophodni nusproizvod ekonomskog rasta ako se okrenemo cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju. To je put kojim treba da krenemo.
Dan zaštite životne sredine je prilika da svi preuzmemo odgovornost i postanemo nosioci promena. Dakle, nije važno da li ste poznati glumac, preduzetnik, student ili predškolac: okupite svoju porodicu i prijatelje i provedite dan u prirodi, budite deo prirode, učite od prirode i čuvajte prirodu!
