Održivi razvoj
Piše: Teodora Kaličanin
Često se susrećemo sa pojmom održivog razvoja kako u svakodnevnim razgovorima, tako i preko televizije ili interneta. Tema je vrlo ozbiljna i značajna.
Moramo biti svesni da su resursi na planeti ograničenog trajanja, to se za neobnovljive podrazumeva, ali i obnovljive treba pametno koristiti. Klimatske promene su očigledne i sasvim sigurno alarmantne. Često se zapitamo kuda ovo vreme vodi, osvrćemo se na političku situaciju u zemlji ili svetu, a nismo ni svesni koliko je sa druge strane razloga za brigu.
Princip polazi od prava sadašnjih generacija da zadovolje svoje potrebe ali isto tako bez ugrožavanja budućih generacija za istim pravom.
Održivi razvoj promoviše ravnomerno razvijanje uz ekonomski boljitak koji bi obezbedio smanjenje siromaštva, unapređenje kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenosti na minimum, sprečavanje svih budućih, potencijalnih zagađenja i očuvanje biodiverziteta.
Termin održivosti predstavlja sposobnost trajanja nekog resursa. Prirodna održivost može se najbolje predstaviti na primeru prašuma ili velikih šumskih sistema, drveće se samo regeneriše, raste novo ali isto tako i odumire. Priroda sama po sebi poseduje sposobnost održivosti u smislu dugovečnog očuvanja i produkcije živog sveta. U celi taj prirodni ciklus ubacio se čovek svojim delovanjem i postao deo sistema, tako da princip održivosti sa čovekovim delovanjem se praktično svodi na umerenost i obnovljivost, dakle umerenost je vezana za neobnovljive resurse koji se moraju pametno i postepeno trošiti dok obnovljivost predstavlja vremensku dimenziju u kojoj se resursi mogu obnoviti.
Primer održivosti bi mogli biti Ujedinjeni Arapski Emirati, kao izuzetno bogata zemlja sa puno prirodnih bogatstava. Međutim i tu postoji problem, oni su jedna može se reći pustinjska država, imaju dosta problema sa vodom i hranom, s toga ulažu puno sredstava kako bi se sve to obezbedilo. Suprotno tome možemo spomenuti i jednu malu ostrvsku državu Nauru, smeštenu u Melaneziji uz samu ivicu ekvatora.
Sredinom osamdesetih godina prošlog veka bila je najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika, imali su bogate rezerve fosfata, nastale od ptičijeg izmeta, guana. Kada su krenuli sa eksploatacijom rezervi, došlo je do toga da su devedesetih godina sve iscrpeli i usled loše organizacije i upravljanja bogatstvo je izgubljeno. Nauru je danas najsiromašnija zemlja, ekološki razorena i uništena, sve je ovo posledica nemarnog korišćenja neobnovljivih resursa.
Budimo pametni i dovoljno svesni situacije da moramo misliti na budućnost i na to kakvu planetu ostavljamo za sobom generacijama posle nas.