Posts

Trening na temu klimatskih promjena

 

NVO Natura je u sklopu projekta ”Ekološki grad u ekološkoj državi” u Kolašinu 14.06. organizovala trening za predstavnike NVO i građana iz Kolašina i Rožaja na temu klimatskih promjena.

 

Namjera ovog treninga je bila da predstavnicima lokalnih nevladinih organizacija, ali i građana zainteresovanih za oblast zaštite životne sredine, da osnovne informacije o fenomenu klimatskih promjena, ekološkom aktivizmu i načinima na koje nevladine organizacije i građani mogu djelovati da ublaže negativne efekte ovih promjena koje se prije svega odražavaju na poljoprivredu, drvnu industriju i turizam kao glavnih nosilaca razvoja  opština Kolašin i Rožaje.

Takođe, prisutnima je predstavljen i predlog Odluke o selektivnom odlaganju otpada koji je pripremio Sekretarijat za zaštitu životne sredine Opštine Kolašin uz učešće predstavnika NVO Natura.

Predavači na treningu su bili ekološki aktivista Aleksandar Perović i Mile Glavičanin, Sekretar sekretarijata za životnu sredinu Opštine Kolašin.

Inače, projekat ”Ekološki grad u ekološkoj državi” je podržan od strane NVO Green Home u okviru malih grantova kroz konkurs za podršku projektima organizacija civilnog društva u Crnoj Gori u okviru projekta “Zajedno za bolju klimu u Crnoj Gori” koji implementira Green Home u saradnji sa partnerskim organizacijama Climate Action Network iz Brisela (CAN Europe) i Savjet za zelenu gradnju Crne Gore. Projekat je podržala Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori kroz IPA Programa za razvoj civilnog društva 2016.

Glavni cilj projekta je: Doprinos povećanju nivoa učešća građana u procesu donošenja u oblasti zaštite životne sredine.

/by

Klimatske promjene – više od pukih brojeva

Piše: Ivana Nikolić

 

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, WMO, temperature vazduha širom sveta su od januara do danas nastavile da rastu, te se očekuje da 2018. bude četvrta najtoplija godina ikada zabeležena – i to zaredom.

Prosečne temperature ove godine su bile za oko jedan stepen više nego u predindustrijskom periodu, a ekstremno vreme nije zaobišlo nijedan kontinent. Takođe, topljenje leda i glečeri dovode do povećenja nivoa mora, pa i ne čudi što su četiri poslednje godine bile najtoplije zebeležene – a 20 najtoplijih se dogodilo u poslednje 22 godine.

Ovaj trend „zagrevanja“ je nepogrešiv i pokazuje da nam ponestaje vremena da se pozabavimo gorućim problemom globalnog zagrevanja, stoji u nedavno objavljenom izveštaju WMO koji se odnosi na klimu u 2018. godini (The State of the Global Climate in 2018). WMO dalje upozorava da – ako se trend nastavi – temperature bi mogle da se povećaju za 3 do 5 stepeni Celzijusovih do kraja 21. veka.

„Ovo je više od pukih brojeva“, kaže Elena Manaenkova, zamenik generalnog sekretara WMO-a.

„Svaki stepen zagrevanja dovodi do promena u zdravlju ljudi, pristupu hrani i svežoj vodi, istrebljenju životinja i biljaka, preživljavanju koralnih grebena i vodenog života.“

Kada je o naporima da se klimatske promene koliko-toliko drže pod kontrolom, svet se obavezao da će zadržati zagrevanje do najviše 2 stepena Celzijusa, sa težnjom da ograniči rast na 1,5 C, za šta je Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC) rekla da će izazvati izumiranje koralnih grebena, povećanje nivoa mora i ekstremno vreme u mnogim regionima širom sveta.

Kada je reč o koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte, WMO navodi da je u atmosferi postignut novi rekord prošle godine, kao i da nema znakova usporavanja tog povećanja.

U svom izveštaju, WMO se dotiče i obima arktičkog leda, za koji kaže da je bio mnogo ispod normale – tako je maksimum u martu treći najniži rekord, a septembarski minimum šesti najniži od kada postoje podaci.

Ugroženi su i okeani – tokom 2018, oni su apsorbovali rekordnu ili skoro rekordnu količinu toplote u određenim periodima. Godina je počela sa nešto slabijom pojavom El Ninja, ali stručnjaci upozoravaju da će se do kraja godine on vratiti – što dalje može da poveća globalne temperature.

Ove godine zabeležen je i veći broj agresivnijih oluja, što uključuje i 70 tropskih ciklona na severnoj hemisferi (inače je dugogodišnji godišnji prosek 53!). Oluje su uništile delove Filipina, Vijetnama, Korejskog poluostrva, Tonga i Marijanskih ostrva, dok su uragani Florens i Majkl izazvali ozbiljnu štetu u SAD.

Ne smemo zaboraviti šumske požare u Grčkoj, Kanadi i Kaliforniji, kao ni poplave koje su opustošile delove Japana, istočne Afrike i Indije, u kojoj je zbog toga raseljeno više od 1,4 miliona ludi.

Peteri Talas, generalni sekretar WMO-a, kaže:

„Nismo na putu da ispunimo zadate ciljeve kada je o klimi reč, i podstičemo povećanje temperature… Mi smo prva generacija koja u potpunosti razume klimatske promene, i poslednja koja išta može da preduzme po tom pitanju.“

(Ne)uspeh Pariskog sporazuma

Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) je 27. novembra objavio svoj izveštaj pod nazivom Emissions Gap Report, u kome navodi postojanje jaza između proklamovanih i ostvarenih ciljeva kada je reč o emisiji štetnih gasova reč, koji su propisani Pariskim sporazumom o klimatskim promenama, koji je donet 2015. godine.

UNEP tako ukazuje na činjenicu da je širom sveta emisija štetnih gasova sa efektom steklene bašte dostigla nove rekordne vrednosti i da Zemlja ide ka zagrevanju od čak tri stepena do kraja veka, nakon čega se može očekivati još veće zagrevanje.

UNEP dalje upozorava da je cilj dogovora u Parizu – da se zagrevanje Zemlje zadrži ispod dva stepena – sve dalji i dalji. Najnoviji podaci ukazuju na to da su zemlje, gradovi i celokupna privreda uradili veoma malo: UNEP kaže da je, nakon tri godine stagnacije, godišnja emisija ugljen-dioksida dostigla novi rekord od 53,5 gigatona.

Da bi se postigao zacrtani cilj, UNEP kaže da bi sve zemlje trebalo da utrostruče svoje ciljeve o zaštiti klime, dok bi za postizanje cilja od jednog i po stepena zagrevanja napore trebalo – upetorostručiti.

UNEP-ova potpredsednica Džojs Msuja podsjetila je vlade svih zemalja da moraju da delaju što je brže moguće.

„Mi raspirujemo vatru, iako na dohvat ruke imamo sredstva za gašenje“, zaključuje Msuja.

 

https://www.danas.rs/zivot/klimatske-promene-vise-od-pukih-brojeva/

/by

Kako klimatske promene utiču na drveće?

 

Zahvaljujući povećanju spoljašnje temperature, drveće širom sveta dobilo je dodatno vreme za rast – u nekim delovima planete, i do tri nedelje više nego ranije.

Piše: Ivana Nikolić

 

 

Ipak, suprotno očekivanjima da će takvo drveće biti i veće i jače, proučavanje šuma centralne Evrope pokazalo je da veće temperature, kombinovane sa zagađenjem vazduha i tla, čine da drvo postaje slabije: stabla se lakše seku, a drvo za ogrev ima manju ogrevnu moć.

Dodatno vreme za rast, ipak, nije sasvim nov fenomen – on traje već oko 100 godina. Čini se da je najviše zastupljen u šumama Centralne Evrope, gde se stopa rasta bukve i smrče povećala za oko 77 procenata od 1870. godine. Mnogi naučnici su zbog toga smatrali da je gustina drveta ostala netaknuta, a da dodatno vreme za rast znači da je drvo sada kvalitetnije – i za građevinu i za ogrev.

Ali Hans Preč, istraživač sa Tehničkog univerziteta u Minhenu i njegove kolege nisu bile sigurni da li dodatno vreme za rast zaista prija drveću. Zato su rešili da ispitaju da li se i kako promenio kvalitet drveća i u tu svrhu nadgledali su 41 oglednu parcelu na jugu Nemačke (važno je istaći da se neke od njih kontinuirano nadgledaju još od 1870.). Preč i njegov tim koristili su uzorke četiri vrste – norveške smrče, hrasta-kitnjaka, evropske bukve i belog bora, i analizirali prstenove stabala uz pomoć sonde visoke frekvencije.

Ustanovili su da se u sve četiri vrste gustina drveta smanjila za 8 do 12 procenata, tim je objavio u časopisu Forest Ecology and Management.

„Očekivali smo takav trend smanjenja gustine drveta, ali ne u ovolikoj meri“, kaže Preč.

On objašnjava da je ovakav trend posledica nekoliko faktora: povećanja temperatura koje podstiče brži rast, ali i azota koji potiče od poljoprivrednog đubriva nataloženog u zemljištu, i izduvnih gasova od vozila. Prethodne studije su već povezale povećano korišćenje đubriva sa smanjenom gustinom drveta.

Osim što je došlo do smanjenja gustine drveta, smanjio se i sadržaj ugljenika i to za oko 50 odsto, što znači da drveće ,,usisava“ manje ugljen-dioksida iz atmosfere nego pre, kaže Ričard Hafton, ekolog sa Istraživačkog centra Vuds Hol u američkoj saveznoj državi Masačusets, koji nije učestvovao na spomenutoj studiji.

„Plašim se da drvo možda više nije tako jako kako je bilo nekad,“ kaže Hafton.

Rezultati pokazuju i da šume, ovako oslabljene, sada mogu da pretrpe veća oštećenja prilikom oluja, kao i to da mogu da budu manje efikasne u eliminisanju gasova sa efektom staklene bašte, kao što je ugljen-dioksid, dodaje Hafton.

 

http://elementarium.cpn.rs/teme/kako-klimatske-promene-uticu-na-drvece/

/by