Posts

22. mart – Dan voda

 

Piše: Bojana Živković

Za Svetski dan voda 22. mart je proglašen u decembru 1992. godine od strane Ujedinjenih nacija kako bi se podigla svest ljudi o značaju voda u životnoj sredini, poljoprivredi, zdravstvu i privredi. Od 1993. godine ovaj dan se obeležava širom sveta različitim manifestacijama. Mi ćemo iskoristiti priliku da vas danas podsetimo ili naučimo osnovne stvari o zagađivanju prirodnih voda.

Prvu fazu u formiranju sastava prirodnih voda predstavlja interakcija sa atmosferom. Supstance koje dospevaju u vodu iz atmosfere su organske, mineralne i radioaktivne materije, kao i čestice prašine i čađi koje se nalaze u vazduhu. Drugom fazom formiranja sastava prirodnih voda smatra se interakcija atmosferskih padavina sa zemljišnim pokrivačem, pri čemu važna uloga pripada prisustvu biljnog pokrivača i njegovom karakteru.

Specifična sposobnost vode da rastvara veliki broj različitih materija uslovila je postojanje veoma širokog spektra različitih prirodnih voda koje se međusobno znatno razlikuju po svojim pokazateljima kvaliteta.

Svaka prirodna voda predstavlja višekomponentni dinamički sistem koji sadrži gasove, neorganske i organske materije u obliku pravih rastvora, u koloidnom ili suspendovanom obliku. Kažemo da je „dinamički sistem” jer se njen sastav neprestano menja. Tome doprinose različiti procesi oksidacije i redukcije, mešanje voda različitog porekla, taloženje soli koje su u njima rastvorene zbog promena temperature i pritiska, taloženje suspendovanih čestica zbog promene brzine proticanja, izmena jona između zemljišta i vode i različiti mikrobiološki procesi koji se odvijaju u prirodnim vodama.

Kvalitet prirodnih voda predstavlja relativan pojam koji se preciznije može odrediti tek kada je, pored vrednosti parametara kvaliteta sirove vode, poznata i njena buduća namena. Svi parametri kvaliteta voda, od kojih se u svakom konkretnom slučaju biraju oni koje je neophodno meriti, mogu se podeliti u četiri grupe: fizički, hemijski, biološki i radiološki.  Kvalitet prirodnih voda u velikoj meri zavisi i od vrste korišćenog izvorišta, njegovih specifičnosti i načina zahvatanja vode.

Zagađivanje vode indirektno je rezultat mnogih ljudskih aktivnosti u okviru poljoprivrede, industrije, izgradnje i urbanizacije. Indirektni izvori uključuju zagađujuće supstance atmosfere koje dospevaju u kišnicu i supstance koje dospevaju u vodu preko zemljišta i sistema podzemnih voda. Zagađujuće materije se iz vazduha talože pod uticajem sile zemljine teže ili se ispiraju atmosferskim padavinama. Atmosferske zagađujuće supstance takođe potiču od ljudske delatnosti kao što su emisija iz automobila i fabrika.

Kada pada kiša ili sneg, voda prikuplja zagađujuće supstance sa zemljine površine i odvodi ih u reke ili jezera. Upotreba zemljišta je ta koja određuje zagađujuće supstance koje dospevaju u vodu.  Tako su za poljoprivredu vezane zagađujuće materije kao što su: đubriva, pesticidi, životinjski otpad, ali i erozija zemljišta tamo gde se poljoprivreda i stočarstvo odvijaju na neodgovarajući način. U industrijskim oblastima zemljište može da sadrži sastojke nepravilno odloženog industrijskog otpada.

Urbanizacija može uzrokovati niz ekoloških problema. Izmena krajolika putem izgradnje uzrokuje ubrzanu eroziju zemljišta. Značajna količina zagađujućih supstanci u vode dospeva i spiranjem sa gradskih površina. Oticanje sa razvijenih područja uključuje parkirališta, krovove, ulice, prilazne puteve itd. Tako se, na primer, sa površine jednog američkog grada srednje veličine za vreme upotrebe benzina sa tetraetil olovom kroz kanalizacioni sistem u vode unosilo do 125 tona olova i do 15 tona žive godišnje. Osim ovih produkata sagorevanja, atmosferske padavine spiraju i benzopirene, kao i ogromne količine soli koje se u zimskom periodu koriste za posipanje saobraćajnica. Đubriva travnjaka, deterdženti od pranja kola i smeće, ulja, maziva i druge opasne hemikalije iz domaćinstva takođe se skupljaju sa kišnicom i odlaze u odvode, a preko njih direktno u vodotokove.

Tačkasti (direktni) izvori zagađivanja uključuju proizvodnju u fabrikama, rafinerijama i postrojenjima za tretman otpada iz kojih mogu dospeti tečnosti različitog kvaliteta direktno u urbane izvore vodosnabdevanja. Najveća količina zagađujućih materija u vodene ekosisteme unosi se otpadnim vodama različitog sastava. Danas je poznato više hiljada zagađujućih materija u  industrijskim otpadnim vodama, među kojima najčešće figuriraju deterdženti, rastvarači, cijanidi, teški metali, neorganske i organske kiseline, amonijak i druga jedinjenja azota, masti, soli, sredstva za beljenje, boje, pigmenti, fenolna jedinjenja, sredstva za štavljenje, sulfidi i dr. Veliki deo pomenutih jedinjenja je biocidan i toksičan.

Kvalitet vode može biti pogoršan različitim vrstama zagađujućih supstanci: hemijskim, biološkim i fizičkim. Hemijske zagađujuće supstance se mogu podeliti na postojane i nepostojane. Postojane zagađujuće supstance uključuju supstance koje se razlažu veoma sporo ili se uopšte ne razlažu i mogu ostati u vodenoj sredini desetinama godina. Ovde spadaju pesticidi, nafta i njeni derivati, polihlorovani bifenili, dioksini, policiklični aromatični ugljovodonici, radionuklidi, teški metali kao što su olovo, živa, kadmijum. Štete koje uzrokuju su ili nepopravljive ili se mogu popraviti samo posle decenija ili vekova.

Nepostojane zagađujuće materije uključuju otpatke iz domaćinstva, đubriva i neki industrijski otpad. Ova jedinjenja razlažu se hemijskim reakcijama ili dejstvom bakterija u jednostavne, nezagađujuće supstance kao što su ugljen-dioksid i azot. Međutim, ako je opterećenost zagađenjem visoka, ovaj proces može dovesti do opadanja nivoa kiseonika i eutrofizacije (koja je prepoznatljiva svima po zelenim naslagama na površini vode). Ovakvo oštećenje može biti popravljeno prirodnim regenerativnim procesima, ali i veštačkom aeracijom (primer za to je vodoskok na Adi Ciganliji).

Poseban izvor zagađenja voda su brodovi, koji su osim zbog sanitarnih otpadnih voda, značajni zagađivači i zbog havarija, posle kojih se u vodi mogu naći ogromne količine nafte i njenih derivata.

Zdravlje čoveka može biti dovedeno u pitanje bilo unošenjem vode koja nije zdrava, bilo preko poljoprivredne ili industrijske upotrebe, odnosno korišćenjem vode u rekreativne svrhe ili samom činjenicom da čovek živi u neposrednoj blizini zagađene vode. Mnoge zagađujuće supstancije koje se nalaze u industrijskim otpadnim vodama pored toksičnih osobina poseduju i sposobnost nagomilavanja u vodenim organizmima, što čini prvi korak njihovog uključivanja u lanac ishrane. Otpadne vode, posebno komunalne, opasne su i sa sanitarno-higijenske tačke gledišta, s obzirom na to da mogu da sadrže patogene mikroorganizme i jaja parazitskih crva.

Ako imate neometan pristup bezbednoj pijaćoj vodi, ako vaše naselje ima kanalizacioni sistem i ako je u vašoj blizini reka ili jezero minimum II klase kvaliteta prirodnih voda, vi ste onda srećan čovek u očima 2,1 milijarde ljudi koji to ni danas nemaju. Potrudite se da tu vrstu sreće naslede i vaši potomci!

 

22. март – Дан вода

/by

21. mart – Dan šuma, Dan drveća i Dan sadnje

Piše: Ana Branković

Na današnji dan u celom svetu obeležavaju se čak tri važna ekološka praznika – danas je Dan šuma, Dan drveća i Dan sadnje. Ovim danom slavimo prirodna bogatstva i dižemo svest o važnosti svih vrsta šuma, drveća i sadnje. Ovaj međunarodni praznik obeležava se tako što lokalne zajednice organizuju aktivnosti koje promovišu važnost šuma i potrebu za njihovim širenjem. Poseban fokus danas se stavlja na povećanje gradskog zelenila.

Šume pokrivaju preko 30% ukupnih kopnenih površina Zemlje, tj. prostiru se na oko 4 milijarde hektara. U Srbiji je trenutno 29% površina pod šumama (oko 3 miliona hektara), a trebalo bi da zahvataju oko 41% površina. Neplanskim sečenjem šuma čovek ugrožava prirodu i, prema procenama stručnjaka, godišnje nestane oko 16 miliona hektara šuma na svetu. Uprkos svemu, šuma je još uvek tu, ali joj je više nego ikada potrebna čovekova zaštita.

Svesne opasnosti drastičnog smanjenja šumskih predela, bogatije države smanjuju štetu uvođenjem koncepta održivog gazdovanja šumama, koji pre svega podrazumeva smanjivanje agresije na šume čestim sečama. Srbija je potpisala rezolucije donete na četvrtoj ministarskoj konferenciji o zaštiti šuma Evrope u Beču 2003. godine, na kojoj su usvojeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama. Međutim, ovi kriterijumi su okvirnog karaktera, a njihova realna primena podrazumeva proveru i usklađivanje na nacionalnom nivou.

Šume su deo našeg života mnogo više nego što možemo da zamislimo. Brižnom negom i upotrebom njenih održivih resursa, šuma će nas višestruko nagraditi u borbi protiv klimatskih promena. Ona je naš najveći saborac, kao i najveći saborac generacijama koje dolaze. Takođe, šume imaju ključnu ulogu u postizanju Ciljeva održivog razvoja koji su naporima Ujedinjenih nacija stupili na snagu od 1. januara 2016. godine.

Svakog 21. marta UN širi svest o važnosti svih vrsta šuma i njihovog biodiverziteta. Ove godine, na Dan šuma promoviše se edukacija pod nazivom „Naučite da volite šume“. Njome se na globalnom nivou širi poruka da celo čovečanstvo, bez obzira na uzrast, treba da brine o šumama oko nas. Zdrave šume zapravo predstavljaju zdrave otporne zajednice ljudi i perspektivnu ekonomiju.

Značaj šuma sve je veći, imajući u vidu da se do 2030. godine očekuje porast svetske populacije čak do 8,5 milijardi. Edukacijom o važnosti šuma, kako onom najmodernijom tako i tradicionalnom, može se postići krajnji cilj – da šume budu zdrava pluća planete. Takođe, investiranjem u šumarstvo poboljšava se i stanje svetske ekonomije – države daju poslove naučnicima, biolozima, šumarima i lokalnim zajednicama kako bi se sprečila seča šuma i obnovili opustošeni predeli.

Svetski Dan drveća slavi se radi isticanja ogromnog značaja drveta kao biomaterijala od kojeg direktno zavisi održivi razvoj cele planete.Drvo je plemenito i svakako zaslužuje dan kada ćemo slaviti njegov značaj. Valja se podsetiti – ono apsorbuje i skladišti ugljen-dioksid, a poklanja nam kiseonik koji nam je neophodan za opstanak. Drvo je prilagodljivo i prekrasno samo po sebi, a imalo je i ogroman uticaj na tok ljudske civilizacije.Ove godine, na Dan drveća organizuje se poseban događaj u Gracu od strane fondacije World Wood Day (WWDF) i Udruženja International Wood Culture Society (IWCS). Ovo će biti sedmo po redu okupljanje gde se očekuje više od 550 učesnika iz više od 90 zemalja širom sveta, kako bi se posvetila posebna pažnja temi klimatskih promena i uticaju koje drveće ima na njih.

Sa dolaskom proleća budi se i priroda, pa je zato 21. mart idealan dan i za obeležavanje Dana sadnje novih biljaka. U poslednje vreme, mnogo ljudi ima za cilj da svojim zajednicama obezbedi urbanistički isplanirano zelenilo u znatno većoj meri nego ranije. Ovaj takozvani „pokret urbanog baštovanstva“ zapravo predstavlja gajenje hrane u urbanoj sredini. Međutim, urbano baštovanstvo je mnogo više od toga. Ono predstavlja i svojevrstan način ponovnog spajanja čoveka sa prirodom i uživanja u hrani koju je sam stvorio, a ne u hrani koja direktno zavisi od sistema prehrambene industrije.

Idealno gledano, urbano baštovanstvo (ili „urbana agrikultura“) predstavlja prostor gde se prepliću ekološki održive metode, lokalne ekonomije i jaka spremnost među članovima iste zajednice, sve u cilju razvitka lokalnog prehrambenog sistema, tj. lakog pristupa pouzdano zdravoj hrani.

Ovakav vid baštovanstva postao je veoma popularan među mladima, pa sve više i više ima onih koji gaje povrće na svom balkonu ili ispred zgrade. Koristeći drvene ili glinene saksije, organska bašta može da se stvori na veoma malom prostoru.  Godišnje doba, pa i sam mesec i doba dana, veoma su važni faktori za sadnju. Pa zato, počnite sa gajenjem biljaka na svojim terasama baš na ovaj dan i dajte svoj doprinos zelenijoj budućnosti.

Šume i drveće predstavljaju večitu inspiraciju pesnicima i umetnicima.

„Za mene, drveće je uvek bilo najmudriji propovednik. Duboko ih poštujem kada žive u grupama i porodicama, u šumama i šumarcima. Još više, poštujem ih kada stoje sami. Tada je drvo kao usamljeni čovek. Ne kao neki pustinjak lopov koji se skriva zbog svojih poroka, već kao veliki čovek, samac, kao Betoven ili Niče. U krošnjama drveća ceo svet šuška, a njihovi koreni prodiru u beskonačnost; ali to nije nešto što ih sputava, drveće se svom snagom života bori za jednu stvar: da ispuni sebe prateći sopstvene zakone, da stvori svoju jedinstvenu formu, da predstavlja sebe bez ikakvih laži. Ništa nije više sveto, ništa nije bolji primer drugima nego prelepo jako drvo.“

 

HERMAN HESE

ekoblog.info/sr/dan-suma-dan-drveca/?fbclid=IwAR26_ZCgjsrzGougCohzr3uMS8TCtFYH7s16VC9ZEQxLTpgFVMH-j5ooiCg

/by

19. mart – Svjetski dan lasta

Dolazak proljeća vezuje se za pojavu ptica selica, posebno lastavica koje predstavljaju “glasnike” ovog godišnjeg doba. Širom svijeta upravo se 19. mart obilježava kao Dan lasta, tokom kojeg se slavi njihov povratak na gnijezdilišta i početak proljeća. Laste su kosmopolitska grupa ptica i nastanjuju sve kontinente osim Antarktika. Karakteristika ovih ptica je njihova prilagođenost lovu za hranom u letu, tj. najčešće se hrane insektima koje hvataju u letu. Tijelo im je vitko, a krila uska.

U Crnoj Gori je registrovano pet vrsta lasta, i to: gradska lasta (Delichon urbicum), daurska lasta (Cecropis daurica), lasta litičarka (Ptyonoprogne rupestris), brjegunica (Riparia riparia), i seoska lasta (Hirundo rustica).

Gradska lasta se odlikuje perjem koje je sa gornje strane plavo-crno, dok je donja strana tijela bijela. Polovi su slični, dok su mlade ptice smeđe-crne sa gornje strane. Hrani se insketima koje love na velikim visinama ili iznad površine vode. Gnijezda su prvobitno gradile na stijenama, liticama i u ulazima u pećine, dok su se vremenom prilagodile životu u blizini čovjeka, gdje najčešće na ljudskim građevinama formiraju gnijezda pojedinačno ili kolonijalno.

Daurska lasta je vrlo slična seoskoj lasti veličinom i obrisom (dugi rašljasti rep), ali je sa cijele donje strane bijela (nema riđe grlo) dok sa gornje strane preko vrata i nadrepnog regiona ima prugu riđe boje.

Lasta litičarka je jedina lasta stanarica u Crnoj Gori, dok su ostale četiri vrste selice. Smeđe je boje i za razliku od ostalih lasta nema rašljast rep. Naseljava litice u planinskim područjima na većim nadmorskim visinama.

Brjegunica je najmanja lasta koja se može vidjeti u Crnoj Gori. Ona je smeđa s gornje strane tijela, dok je trbuh bijel sa smeđom prugom preko grudi, te ima malo rašljast rep. Hrani se hvatanjem insekata u letu a može pojesti hiljade komaraca na dan. Gnijezdi se u kolonijama na vertikalnim pješčanim obalama gdje gradi tunele duge do 70cm. Gnijezdo kopaju oba partnera i to malo nagnuto uz brdo, da gnijezdo ne poplavi. Gnijezdo se sastoji od grančica i perja u maloj sobici na kraju tunela. Ženka polaže do 6 jaja. U koloniijama može biti do nekoliko stotina parova.

Seoska lasta se odlikuje crnim leđima plavkastog odsjaja, riđim grlom i čelom, bijelim trbuhom i dugim rašljastim repom. Seoske laste, kao i sve naše laste osim brjegunice, vješto grade gnijezda od blata, biljnog materijala i sluzi. Jedna je od vrsta čiji se dolazak u Crnu Goru prati svake godine u okviru međunarodne kampanje “Spring Alive – Proljeće uživo”. Ukoliko ovog proljeća opazite seosku lastu, prijavite nam vaša zapažanja na sajtu http://www.springalive.net/sr-me/migrations/addnew

Zaštita lasta u Crnoj Gori

Poslednjih nekoliko godina Centar za zaštitu i proučavanje ptica bilježi povećanje broja poziva građana u vezi za mogućnostima uklanjanja gnijezda lasta. Kako bi se spriječilo prljanje terasa, a što je najčešći razlog žalbi građana i razlog uklanjanja i uništavanja gnijezda, ispod gnijezda se može postaviti papirna ili drvena polica, koja se potom može redovno mjenjati. U slučaju da tokom sezone ptića neki od njih ispadne iz gnijezda preporučljivo je odmah ptića vratiti nazad u gnijezdo. Ako ne možete locirati gnijezdo ili se ono nalazi isuviše visoko, možete ptića staviti u gnijezdo drugih lasta uz uslov da one u njemu već imaju svoje ptiće. Ovo iz razloga što ptice, roditelji, ne prave razliku između gladnih kljunova i podjednako će biti brižni i prema svojim i prema usvojenim ptićima.

Svih pet vrsta lasta u Crnoj Gori su zakonom zaštićene vrste tako da je zabranjeno ubijanje i uznemiravanje ovih ptica, kao i uklanjanje i uništavanje njihovih gnijezda i mladunaca.

 

http://czip.me/aktuelno/657-svjetski-dan-lasta?fbclid=IwAR28nRnvgO4EaC7RttFOvZqG0UnzaUEf48XzMgmG3p9lr67OEbJtIBY4d0k

/by

Ekološki grad u ekološkoj državi

U okviru projekta ”Ekološki grad u ekološkoj državi”, koji se realizuje uz podršku Green Home, NVO Natura je održala inicijalni sastanak sa predstavnicima Opštine Kolašin, odnosno Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Sem prezentacije projekta, dogovorili smo i plan zajedničkih aktivnosti u narednih 6 mjeseci koliko projekat traje a posebno pripremu Odluke o selektivnom odlaganju otpada za opštinu Kolašin.
Ovim putem posebno zahvaljujemo Sekretaru ovog Sekretarijata Milu Glavičaninu, kao i njegovim kolegama Milovanu Vlahoviću i Balši Cvetkoviću na ukazanoj podršci i radujemo se zajedničkom radu u narednom periodu.
Inače, projekat se realizuje u partnerstvu sa NVO Građanska inicijativa mladih iz Rožaja, a u okviru projekta “Zajedno za bolju klimu u Crnoj Gori” koji implementira Green Home u saradnji sa partnerskim organizacijama Climate Action Network iz Brisela (CAN Europe) i Savjet za zelenu gradnje Crne Gore. Projekat je podržala Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori kroz IPA Programa za razvoj civilnog društva 2016, Crna Gora i traje 30 mjeseci, od marta 2018. do kraja avgusta 2020.

/by

5. mart – Svjetski dan energetske efikasnosti

 

 

 

ENERGIJA

Šta će biti kada potrošimo resurse?

Pod pojmom energetska efikasnost podrazumevamo niz mera čiji je cilj korišćenje minimalne količine energije. Poenta je svesti energiju na minimum kako bismo ostvarili uštedu i sačuvali životnu sredinu od zagađenja. Postoje mnogi načini da damo malu, ali veoma značajnu pomoć ka ostvarenju energetske efikasnosti. Obične sijalice možemo da zamenimo štedljivim LED sijalicama. Korišćenjem mikrotalasne peći prilikom podgrevanja obroka možemo ostvariti uštedu do 80% energije. Kada kuvamo ručak, lonac ili šerpu bi trebalo poklopiti jer tako štedimo 20% energije. Podešavanjem klima uređaja sa 26 na 25 stepeni štedimo 9% energije, korišćenjem mašine za pranje sudova štedimo 60% energije i 85% vode u odnosu na ručno pranje. Da bismo uštedeli energiju možemo dosta uraditi i gašenjem svetla, televizora, računara i punjača za mobilni telefon kada ih ne koristimo. Dakle, kao što se iz navedenih primera može videti, možemo da učinimo dosta, ali najveću pomoć bismo dobili prelaskom na „zelenu energiju“. Šta znači „zelena energija“? To je ona energija koju dobijamo pomoću obnovljivih izvora energije u koje spadaju: energija vetra, energija sunca, biomasa, geotermalna energija i to je energija koja ima minimalno štetan uticaj na životnu sredinu. Najveći pomak bismo napravili korišćenjem vetroelektrana, solarnih panela i biomase. Energija vetra ne zagađuje vazduh, ne emituje ugljen-dioksid, ne zauzima puno zemljišta i pri njenoj upotrebi nema štetnih otpadaka. U Srbiji je zasad pušteno u rad dve probne vetroelektrane, a većina investitora ih izbegava zato što im za gradnju treba oko 40 različitih dozvola, potpisa i saglasnosti. Veliki problem je i pitanje vlasništva nad zemljištem. Ipak, i pored svega toga, energija vetra ima najveći potencijal od svih vidova obnovljivih izvora energije, ali je nažalost nedovoljno iskorišćena. Biomasa je biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka iz poljoprivredne proizvodnje. Energija iz biomase dolazi u čvrstom, tečnom (biodizel, bioetanol, biometanol) i gasovitom stanju (biogas i deponijski gas). Biomasa se može pretvoriti u energiju sagorevanjem i tako se može proizvesti pregrejana vodena para za grejanje u industriji, domaćinstvima i za dobijanje električne energije za termoelektrane. Takva postrojenja kao gorivo koriste otpad iz šumarstva, komunalni i industrijski otpad, slamu i ostale poljoprivredne ostatke. Veliku važnost ima i biomasa iz poljoprivredne proizvodnje (kukuruz, suncokret, slama, koštice višanja, kore od jabuka i ostaci koji nastaju pri rezanju vinove loze). Biodizel je gorivo dobijeno od biljnih ulja ili od korišćenih ulja i masti. Proizvodi se od ulja suncokreta, uljane repice, soje i ricinusa. U Evropi se za proizvodnju biodizela najviše koristi ulje uljane repice 82,8% i ulje suncokreta 12,5%, dok se u Americi najviše koristi ulje soje. U nekim azijskim zemljama se koristi i palmino ulje. Prednosti biodizela: smanjuje emisiju ugljen-dioksida za 42,7%, ugljenih hidrata za 56,3%, toksina za 60 – 90%, uz potpuno izbacivanje sulfata. Nažalost kod nas većina ljudi nije upoznata sa činjenicom da može da se greje na pelet, piljevinu, slamu ili seno. Grejanjem na ove sirovine smanjila bi se zagađenost vazduha i ostvarila velika ušteda, što je veoma važna stavka, naročito ako uzmemo u obzir da smo po zagađenosti vazduha među vodećim državama u Evropi, kao i da je zimi zagađenost vazduha najveća zato što se grejemo na ugalj, lignit i mazut. Biomasa, kao ni energija vetra, nažalost nije dovoljno zaživela kod nas.

Energija sunca se, osim u cilju dobijanja električne energije, može upotrebiti za dobitak toplotne energije. Da bi energija sunca mogla da se upotrebi za toplotnu energiju, moraju se izgraditi solarni kolektori koji, kao i solarni paneli, apsorbuju sunčevu energiju. Kada je kolektori prihvate, oni je prevedu u toplotnu energiju koja se koristi za zagrevanje vode i vazduha unutar objekta na kojem je kolektor ugrađen. Da bi energija mogla da se upotrebi za zagrevanje vode, kolektor mora biti povezan sa bojlerom i recimo radijatorom u slučaju zagrevanja vazduha. Solarni kolektori se kao i paneli ugrađuju na krov. Tri najvažnije stvari koje bismo ostvarili ugradnjom solarnih kolektora i panela jesu: apsolutna isplativost, ušteda i minimalan, skoro nikakav štetan uticaj na životnu sredinu. Reciklaža je veliki saveznik pri ostvarenju energetske efikasnosti, zato što reciklažom aluminijima uštedimo 95% energije, reciklažom metala štedimo 40% vode i 75% energije, a reciklažom papira i kartona ostvarujemo uštedu od 40% energije i ujedno spašavamo drveće od seče. Šteta što je reciklaža kod nas „mrtvo slovo na papiru”, a toliko dobrih stvari bi postigli njenom primenom. Pored obnovljivih izvora i reciklaže, u energetski efikasne mere spadaju: izolacija prostora koji se greje ili hladi, zamena stare stolarije prostorija koje se greju ili hlade, kao i ugradnja mernih i regulacionih uređaja. Možemo dosta da učinimo da Srbija postane energetski efikasna, zar ne? Ja ću reciklirati i koristiti LED sijalice tj. preduzeću neke od mera kako bih uštedeo energiju i sačuvao životnu sredinu. Da li ćeš to isto uraditi i ti ili možda imaš još neki predlog koji nije naveden u ovom tekstu? Radujemo se dodatnim predlozima.

 

Priredio: Stefan Tošić

 

 

05.03. – Светски дан енергетске ефикасности

/by

Zajednički novac – zajednička odgovornost

U sklopu projekta ”Zajednički novac – zajednička odgovornost” koji Natura sprovodi uz podršku Institut alternativa , protekla dva dana smo održali zanimljv trening za predstavnike NVO i građanskih aktivista iz Kolašina na temu praćenja lokalne javne potrošnje. Govorili smo o tome kako se planira i realizuje budžet opštine kao i koji su to modeli kojima nevladine organizacije i građani mogu djelovati i uticati kada je javna potrošnja u opštini u pitanju. Koje su to sve zakonske mogućnosti, alati i načini na koje se može uticati na proces donošenja odluka na lokalnom nivou a koje se tiču planiranja i potrošnje lokalnih finansija
Takođe smo zajedno sa našim ekspertkinjama analizirali i Nacrt Odluke o budžetu Opštine Kolašin za 2019 godinu, što je svakako izazvalo posebnu pažnju učesnika te će određen broj sugestija biti upućen lokalnoj samoupravi tokom javne rasprave koja je upravo u toku.
Naš projekat je podržan na konkursu za podršku projektima organizacija civilnog društva u Crnoj Gori a u sklopu implementacije projekta “Money Watch – Civilno društvo, čuvar budžeta“ . Ovaj projekat sprovodi Institut Altnernativa, u partnerstvu sa Institutom za javne finansije iz Zagreba i NVO Novi horizont iz Ulcinja, a u saradnji sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom javne uprave.
Projekat se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Instrument za civilno društvo u okviru IPA 2016 i uz kofinansiranje Ministarstva javne uprave.

/by

Sajam ljekovitog bilja

NVO Natura je 17-og februara na novom Ski centru Kolašin 1600 a u sklopu projekta „Ljekovito bilje – Darovi crnogorskih planina“, podržanog od strane Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, organizovao manifestaciju-sajam ljekovitog bilja na kome su se turistima i drugim gostima predstavili uzgajivači i prerađivači ljekovitog bilja sa sjevera Crne Gore, prije svega iz opština koje gravitiraju planinskim masivima Bjelasice, Sinjajevine, Komova i Prokletija. Posjetioci su imali priliku da se upoznaju sa lokalnim, kvalitetnim proizvodima od ljekovitog bilja, voća ali i sa domaćim medom.

Takođe je održan i radni sastanak sa predstavnicima lokalnih turističkih organizacija sa sjevera Crne Gore na kome su sagledani modaliteti saradnje između lokalnih turističkih organizacija i uzgajivača i prerađivača ljekovitog bilja kako bi se više učinilo na njihovoj promociji kao i uvezivanju sa turističkim sektorom. Tom prilikom dogovorene su i neke zajedničke konkretne aktivnosti.

/by

14.02. – Svjetski dan očuvanja energije

Piše: Emilija Gnjatović

Da krenemo od nekih osnova same fizike i da se podsetimo. Šta je energija? Neka opšta definicija glasi: Energija je sposobnost vršenja rada. Dok pišem ovaj tekst ja upravo trošim energiju i vršim rad. Svi mi imamo tu sposobnost. Ali današnja tema se više odnosi na uštedu energije i očuvanje energetskih resursa, tako da jednako tome što svi imamo sposobnost da utrošimo energiju, imamo i sposobnost da je sačuvamo.

Oblici energije koje doživljavamo u našem svakodnevnom okruženju:

Kinetička energija: energija tela u pokretu

Toplotna energija: energija povezana sa toplotom

Energija zvuka: energija mehaničkih talasa vazduha

Električna energija: energija pokretnih nosilaca naelektrisanja

Potencijalna energija: energija koju objekat poseduje u odnosu na drugi

Hemijska energija: uskladištena energija u hemijskim supstancama

Nuklearna energija: energija uskladištena u atomskim jezgrima

Energija zračenja: energija elektromagnetnih talasa, uključujući svetlost

Bez kinetičke energije bi stali, smrzli bi se i Tesla bi ostao bez posla. Bez hemijske energije nema hemijskih reakcija, nema odvijanja životnih procesa, ne bismo ugledali svetlost dana bez energije elektromagnetnih talasa,  a bez nuklearne energije ne bismo imali univerzum. Svaki od ovih oblika energije je veoma bitan za nas, ali isto tako je bitno koliko oni direktno i indirektno štete životnoj sredini.

Energija je bitan segment u našoj svakodnevnici. Danas čovek bez ovih oblika gotovo da ne može. Treba nam energija, ali po koju cenu?

Hajde da se osvrnemo na ekološki aspekt energije. Izvori energije mogu biti obnovljivi i neobnovljivi.

Do samo par godina unazad se mislilo da se bez fosilnih goriva i neobnovljivih izvora energije ne može. Ipak, polako ali sigurno, danas pobeđuju alternativni izvori energije i goriva. Rešenje i jeste da nam osnovni izvori budu ovi obnovljivi odnosno alternativni, jer se zalihe fosilnih goriva velikom brzinom smanjuju i isto tako veoma štete svim sferama životne sredine.

Mi kao pojedinci ipak možemo nešto da učinimo.

Uštedimo električnu energiju tako što ćemo obične sijalice zameniti LED sijalicama, isključivati televizor kada ga ne gledamo i učestvovati u svetskoj akciji sat za našu planetu.

Ako mislite da to što se grejete na struju ili centralno grejanje smanjuje emisiju ugljen-dioksida i ostalih gasova staklene bašte, varate se. Ovako se troši veliki udeo i električne i toplotne energije, kao i velika količina fosilnih goriva. Možda niste direktni zagađivači, ali preko termoelektrana koje koriste ugalj i ostala goriva, vi ste indirektni zagađivači životne sredine. Zato, ako ste u domaćinstvima koja se greju individualno, grejte se na pelet, seno, ljuske od oraha, opale suve grane, brikete od piljevine itd.

Reciklirajte! Proizvodnja novih proizvoda od plastike, aluminijuma, celuloze, stakla i ostalog, crpi mnogo energije. Reciklažom nekih otpadnih materijala može čak da se uštedi i do 95% energije!

Koliko god voleli muziku i komšiluk, ipak smanjite jačinu zvuka za 2-3 nivoa. Time niste fizički zagađivač životne sredine i manje crpite električnu energiju.

Prošetajte ili vozite bicikl do posla. Vremenski uslovi vam ne dozvoljavaju? Koristite gradski prevoz. Putujte vozom i uštedite i gorivo i novac. Ako ne možete bez svog ljubimca na četiri točka, u krajnjem slučaju vozite se na gas (TNG), metan (CNG) ili biodizel.

Neobnovljivih izvora je sve manje na našoj planeti, zato je na nama da nađemo alternativu, koja je dobra za nas i našu planetu.

Uštedom energije nećemo ograničiti naše potrebe, već samo promeniti naše navike i uštedeti na novcu i najvažnije doprineti očuvanju energetskih resursa.

Evo nekih konkretnih primera koji će vas motivisati da sa osnovnih izvora energije pređete na neke alternativne:

Biodizel

Solarni paneli

Danas isključi TV i deluj lokalno, misli globalno!

14.02. – Светски дан очувања енергије

/by

2. februar – Svjetski dan močvarnih područja

Piše: Sreten Filipović

 

Godina je, turbulentna 1971.

U Ugandi, vojnim prevratom, na vlast dolazi Idi Amin, čovek čije ime će u budućnosti postati sinonim za reč „diktator“. Iako na rekordno niskom nivou, američke vojne trupe i dalje su prisutne na vijetnamskom tlu. U pripremi je „Meddle“, šesti studijski album britanske rok senzacije Pink Flojd koji će po izlasku konačno označiti kraj flojdovske ere psihodeličnog i lagani prelazak na progrsivni rok…

U malom iranskom gradu, Ramsaru, okupljaju se zvaničnici zemalja članica Ujedinjenih Nacija kako bi pregovarali o temi kojoj veliki deo sveta ne pridaje na značaju… Na dnevnom redu je zaštita močvarnih područja.

Ovaj međunarodni sastanak, kasnije poznat kao Ramsarska konvencija, organizuje Eskander Firouz, Direktor Iranskog departmana za lov i ribolov. Drugi februar te 1971. godine ulazi u istoriju i kao dan kada su se prvih osamnaest zemalja, potpisnica konvencije, obavezale da će zakonom zaštititi svoje močvare, bare, reke, jezera, slatine, šljunkare, kanale i druge plavne oblasti značajne zbog specifične funkcije njihovih ekosistema kao i biološke raznovrsnosti.

Kako bi se ispunio ovaj cilj, neophodno je bilo da se zemlje obavežu da će:

poboljšati saradnju da lokalnim stanovništvom,
poboljšati saradnju sa međunarodnim institucijama koje rade na očuvanju močvarnih područja,
popisati sva područja od značaja za Ramsarsku konvenciju, i za svako uneti osnovne hidrološke, biološke i ekološke pojedinosti, promovisati novonastala Ramsarska područja svoje zemlje i vremenom proširivati spisak zaštićenih oblasti.

Godinama unapred broj zemalja potpisnica polako će rasti, da bi konačno od prvobitnih osamnaest dostigao broj od sto šezdeset i devet zemalja koje su se obavezale na zaštitu močvarnih područja.

Drugi februar 1997. godine, u čast godišnjice od potpisivanja Ramsarske konvencije po prvi put proglašava se Svetskim danom močvarnih područja. U velikom broju zemalja, na ovaj dan tradicionalno se organizuju manifestacije i aktivnosti u službi podizanja javne svesti o značaju i korisnosti močvara.

Svake godine, za Svetski dan močvara, bira se jedinstvena tema koja služi kao fokus za aktivnosti koje se pripremaju. Zemlje koje proslavljaju ovaj dan organizuju veliki broj seminara, predavanja, šetnji kroz prirodu, dečijih umetničkih takmičenja, radio i televizijskih intervjua, a sve sa ciljem što boljeg upoznavanja javnosti sa temom koja je odabrana za tu godinu.

Tema za 2019. godinu nosiće naziv Močvarna područja i klimatske promene. Ovo znači da će većina aktivnosti koja se organizuju za drugi februar biti u funkciji diskusije o tome kako zavodnjene regije mogu uticati na ublažavanje klimatskih promena na lokalnom, ali i globalnom nivou.

Tokom razgovora o sprezi močvarnih područja i klimatskih promena biće reči o močvarnim područjima kao prirodnom rešenju za klimatske promene. Na koji način močvarna područja štite priobalna područja od ekstremnog vremena? Kako močvarna područja smanjuju poplave i sprečavaju suše? Da li pomažu u smanjivanju koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu?

Na sva ova, ali i na još mnogo pitanja, saznaćemo odgovore ukoliko budemo pažljivo slušali šta će sve na današnji dan biti rečeno. Samo tada bićemo u mogućnosti da damo sud o tome koliko je svet zaista napredovao ovih četrdeset godina, od Ramsara do danas.

Natrag u toj, Ramsarskoj, 1971. godini, Džim Morison, vođa Dorsa, učlanjuje se u klub 27 i, na veliku žalost miliona obožavalaca, svet uskraćuje svojih nikada napisanih stihova. Proglašenjem nezavisnosti, na teritoriji koja je nekada pripadala Pakistanu, rađa se nova država, Bangladeš. U „borbi stoleća“, u njujorškom Medison Skver Gardenu, bokser Džo Frejzer izlazi kao pobednik protiv ljutitog rivala Muhameda Alija…

U godinama punim uspona i padova, kako se neke stvari završavaju, tako druge otpočinju. Konačno i nacije sveta polako počinju da obraćaju pažnju na značaj predivnih močvarnih ekosistema…

Srećan vam Svetski dan močvarnih područja!

http://ekoblog.info/sr/

/by

5 ekoloških rezolucija za ovu godinu

Piše: Tamara Nenadić

 

Život od prirodnih materijala

Čekala sam da se utisci slegnu, da nas sve prođe ta novogodišnja euforija i da se sa liste precrtaju sve one rezolucije koje nisu preživele ni do drugog januara. Sada je vreme da se prave planovi za ovu godinu, da se fokusiramo na to šta zapravo želimo da uradimo tokom nje i kakve promene da primenimo na dosadašnji stil života. Moj vam je savet da izbegavate velike ideje koje brzo padaju u vodu i da se osvrnete na sitnice, male korake kojima ćete stvarno stići na željenu destinaciju. Evo pet ekoloških promena kojima, ne samo da ćete promeniti sebe i svoj život na bolje, već i uraditi nešto dobro za prirodu, kao i uticati na ljude oko vas.

Spakujte ceger

Ono što bih želela da sada uradite jeste da na minut prestanete sa čitanjem, ustanete i pronađete ceger, savijete ga i stavite u tašnu, ako vam on ipak nije pri ruci onda zabeležite negde i nabavite već jednom taj ceger. Kako biste se osigurali da ga ne zaboravite sledeći put kada krenete u kupovinu, možete spakovati po jedan u svaku torbu koju koristite, jedan ostaviti u automobilu i obavezno ga ponovo spakujte kada sa kupovinom završite.

Zamenite sve obične sijalice LED sijalicama

LED sijalice dugotrajnije su od običnih (neke mogu trajati i do 25 godina) i troše 40% manje električne energije, a kvalitet svetla je potpuno isti. LED sijalice jesu skuplje od običnih, ali ako pogledate širu sliku, korišćenjem ovakvih sijalica ipak ćete uštedeti na godišnjem nivou.

Počnite da planirate svoje obroke

Koliko god vam zvučalo naporno i besmisleno, pola sata koje uložite u planiranje obroka, kupovine namirnica i kuvanje potpuno će vam promeniti život. Na ovaj način izbegavate bacanje hrane, postajete svesni kakva je vaša ishrana zapravo i koliko novca trošite na istu. Otpad u vidu hrane koji se proizvede na globalnom nivou dovoljan je da nahrani 1 milijardu ljudi, a sva ta hrana koju ne jedemo završiće na deponiji gde se vremenom razgrađuje i pretvara u destruktivan gas, metan.

Smanjite količinu plastičnih pakovanja

Flašica vode koju ćete poneti od kuće, jedna veća kesa pirinča umesto tri manje ili taj ceger koji ste konačno poneli sa sobom samo je par malih navika kojima možete mnogo promeniti. Plastika je naš veliki neprijatelj, ne samo da zagađuje okolinu već se za njenu proizvodnju godišnje troši 12 miliona buradi nafte. Plastični otpad takođe ubija milione ptica, hiljade morskih kornjača i kitova svake godine.

Informišite se

Pročitajte nekoliko tekstova o tome kako ugrožavate prirodu, koje promene možete uneti u svoju svakodnevnicu kako biste izbegli globalno zagrevanje ili izumiranje određenih vrsta. Raspitajte se kojim ekološkim projektima u vašoj okolini se možete priključiti i podelite sve ekološke novosti i promene za koje saznate sa prijateljima i porodicom.

Ako planirate da uradite ovih pet sitnih stvari u novoj godini, sledeće ćete pronaći cebe na neprepoznatljivom mestu, usred potpuno drugačijeg, boljeg života. Ako uradite samo jednu, ipak pomažete prirodi, sebi i onima oko sebe.

 

5 ekoloških, novogodišnjih rezolucija

/by